Organska proizvodnja šansa za farmere

Najveći broj zemljoradnika, da bi preživeli, snalazi se kako zna i ume. Nemaju mogućnosti da im bilo ko pomogne, recimo, ponudom za dugotrajniji otkup tržišnih viškova proizvoda ili savetima. U vreme kada se ukidaju carine na uvoz prehrambenih proizvoda stručnjaci predviđaju da će oni sa malim posedom teško opstati. Za razliku od njih, proizvođači organske hrane uglavnom imaju svoja udruženja.

Diplomirani mašinski inženjer Aleksandar Subotić iz Bukovca kod Sombora ostao je pre tri godine bez posla. Nije sedeo skrštenih ruku, prodao je vikendicu i na očevini započeo organsku proizvodnju voća i povrća. Poštujući stroga pravila u proizvodnji, posadio je kod nas malo poznatu žbunastu višegodišnju voćku godži, poreklom sa Tibeta, koja se za sada gaji na desetak plantaža.

"Moraću da se udružim jer možda sa nekim klasterima ili nekim mogućnostima dođem do rešenja. Ja za sada ne vidim ni od koga pomoć jednostavno ostavljen sam sam sebi", kaže Aleksandar Subotić iz Bukovca kod Sombora.

Da ne bi bili ostavljeni sami sebi u Telečki kod Sombora, pre osam godina osnovano je udruženje "Ekozemlja" u koje je učlanjeno 17 porodica koje na 70 hektara bez upotrebe hemije proizvode ratarske i povrtarske biljke.

"Imamo takvu količinu svake kultura da je možemo ponuditi na tržište. Niko neće malu količinu da kupi. Zajedno kupujemo seme, zajedno prodajemo našu robu. Mi plasiramo najveću količinu robe u Nemačku", navodi Valerija Balint iz udruženje "Ekozemlja" Telečka.

Organski proizvodi su u proseku skuplji za dvadesetak odsto, ali imaju tržište. Tako su u udruženju "Ekozemlja" prodali soju odgajenu bez hemije za 65 dinara po kilogramu, što je tridesetak dinara skuplje od soje iz konvencionalne proizvodnje.

"Mi imamo kvalitet, imamo proizvode koji se traže, to treba da iskoristimo ali neće moći bez udruživanja. Tako udruženi smanjiće sebi troškove, moći će da izađu na druga tržišta", kaže Nada Mišković iz Nacionalne asocijacije za organsku poljoprivrede.

U Evropskoj Uniji 45 odsto prometa hrane ide preko kooperativa, a najviše u Finskoj - 75 odsto. Sledi Holandija sa samo nekoliko procenata manje.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.