Manje plate i penzije od 1. novembra

Dušan Vujović očekuje da već u nedelju ili ponedeljak bude i rasprava o amandmanima na predloge tih zakona i da se rebalans usvoji, prenosi Tanjug.

Vlada Srbije je na današnjoj sednici usvojila set predloga zakona čijom primenom će biti obezbeđena finansijska stabilnost ekonomskog sistema zemlje.

Vujović je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da će smanjenje plata i penzija stupiti na snagu 1. novembra, da će biti privremeno i delimično, i da će uticati na plate i penzije koje se isplaćuju u decembru.

Istovremeno, dodao je, smanjenjem plata i penzija ukida se solidarni porez koji je do sada bio na snazi.

Vujović je naglasio da će penzije i plate u javnom sektoru biti vraćene čim se uspostavi realni nivo dohodaka koji može da se obezbedi na duži rok.

"Privremeno i delimično smanjivanje usmereno je na obezbeđivanje dovoljne uštede na rashodima. Mi u najvećoj mogućoj meri uvažavamo princip solidarnosti i socijalne pravde kao ustavno načelo", rekao je ministar finansija.

Naglasio je da će većina penzionera, 61 odsto, biti izuzeta od svakog smanjenja, a ove mere neće pogoditi ni one čije su plate i penzije manje od 25.000 dinara.

"Ostali penzioneri i zaposleni u javnom sektoru imaće smanjenja prema odredbama zakona koji će biti u parlamentu u petak", rekao je Vujović.

Ministar finansija je objasnio da će penzije biti smanjene po marginalizovanoj stopi i kao primer naveo da će penzije od 40.000 dinara biti smanjene za 3.300 dinara, što je smanjenje od oko osam odsto.

Smanjenje plata, objasnio je, biće 10 odsto i linearno, s tim što će plate od 25.000 do 27.800 biti smanjene od 0 do 10 odsto, a one veće od 27.800 biće smanjene 10 odsto. Istakao je da će smanjenje biti takvo da nijedna umanjena plata ne sme biti niža od 25.000 dinara.

"Završiti sve započete reforme"

Ministar finansija je rekao da su rebalans budžeta i reforme neophodni zbog budućnosti Srbije i njenih građana, a ne zbog bilo kakvih, pa ni inostranih interesa. Dodao je da ovo znači i kraj reformi koje su preduzete pre 20 godina, ali nikada nisu dovedene do kraja.

Kako kaže, sve to na duži rok Srbiji treba da obezbedi rast plata i penzija, kao i otvaranje radnih mesta koje Srbija zaslužuje.

"Propustili smo šanse jer smo u vreme globalne krize, dok je ceo svet štedeo, mi povećavali plate i penzije, iz političkih ili drugih razloga, i danas se zato suočavamo sa posledicama. Moramo da pogledamo gde smo, da sagledamo probleme u prošlosti i perspektive za budućnost", rekao je Vujović.

Dodao je da su plate i penzije četiri puta povećavane u toku krize, kao i da dok su svi u svetu smanjivali plate i penzije – u Srbiji su one povećavane na osnovu političkih obećanja.

"Nasledili smo tu situaciju i sada to moramo da svedemo u realne okvire", rekao je ministar finansija.

Ministar je precizirao da su od 2009. do 2012. godine penzije vanredno povećane za 169 milijardi dinara, bez realnog osnova, dok je deficit između troškova za penzije i doprinosa koji se daju u fondu PIO stalno rastao i on je isporučivan budžetu na finansiranje.

"To je jedan od izvora povećanja deficita sada. Mi smo došli do toga da taj deficit možemo samo da finansiramo zaduživanjem. Zbog ozbiljnosti molimo sve da podnesu jednokratnu žrtvu da bi se vratili na održiv put", naglasio je Vujović.

Naglasio je da je održiv put onaj gde Srbija nema deficit veći od dva do dva i po posto, i gde učešće u BDP-u stagnira ili pada.

"Ovo povećanje sa 35 na 75 odsto BDP-a je neodrživo i dešava se i kroz budžet i kroz javna preduzeća", rekao je ministar i ponovio da je povećanje plata i penzija u vreme krize bilo nešto za šta se znalo da nije održivo.

Vujović je naveo da reforme zahtevaju dve do tri godine i da bi trebalo da obezbede trajnu osnovu razvoja.

Uz napomenu da u reforme idemo dobrovoljno, uprkos činjenici da imamo velike devizne reforme na kojima bismo mogli da "sedimo i čekamo", Vujović je ponovio da time obezbeđujemo izvesniju budućnost.

Takođe, dodao je, Srbija treba da opravda poverenje svih koji su svojevremeno kupili obveznice države i očekuju da pokažemo napredak u reformama i da smo bili vredni njihovih investicija koje su značajan izvor finansiranja.

"Važni su nam investitori i međunarodne finansijske organizacije", rekao je Vujović.

Saglasnost MMF-a oko reformskih mera

Ministar Vujović je rekao da Srbija želi da u najskorije vreme potpiše sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom, čime bi se, kako je istakao, potvrdila rešenost države da se ostvare reforme.

"Postigli smo načelnu saglasnost o svim suštinskim problemima. U preliminarnim diskusijama smo očistili sve nedoumice i dogovorili se o suštinskoj strukturi programa", rekao je ministar.

Istakao je da će MMF u najskorije vreme objaviti dinamiku pregovora sa Srbijom, odnosno dolazak misije u Beograd.

Vujović je naveo da je novina to što je MMF prihvatio, kako je istakao, "uravnoteženi program", odnosno "da se na rashodima ostvaruje deo koji je ekonomski i socijalno racionalan, a da se preostali deo tereta preusmeri na mesta gde je moguće ostvariti uštede".

"Jedna od glavnih dopunskih mera je značajnije smanjenje subvencija, kao i značajnije povećanje takozvanih tvrdih mera na strani naknada, na primer za tranzit gasa preko Srbije koji je do sada bio ispod ekonomske cene", rekao je ministar.

Istakao je da "nema nikakvog rezona da 'Srbijagas' subvencioniše zemlje koje imaju tranzit gasa preko Srbije" i dodao da će se cena tranzita gasa povećati.

Vujović je naveo da će biti predočen i niz mera koje se odnose na smanjenje subvencija za sektore koji se nisu najbolje pokazali.

"Mi ćemo se sa MMF-om dogovarati za sledeću godinu – da niko ko poseduje više 20 hektara poljoprivrednog zemljišta ne dobija subvencije", rekao je ministar i dodao da takvu pomoć države ne bi trebalo da dobijaju ni oni koji oranice daju u zakup.

Najavio je i da će se preispitati i subvencije koje se daju "Železnicama Srbije", precizirajući da će one biti uslovljene programom restrukturiranja tog javnog preduzeća na duži period.

"Železnica može da dobije subvencije samo kao deo rešenja svog problema, a ne kao trajnu apanažu za plate i da se ništa ne radi", rekao je Vujović.

Javna preduzeća drugi stub reformi

Srpski ministar finansija je dodao da se MMF složio da drugi stub reformi srpske ekonomije budu javna preduzeća.

"To je novina. Pripremamo se da to postavimo na realne osnove i da prikupimo realne podatke kakva je struktura troškova, zaposlenosti, plata, efikasnosti poslovanja javnih preduzeća. U saradnji ministarstava privrede i finansija želimo da pređemo na profesionalni izbor menadžmenta za javna preduzeća, na korporativnu reformu, sa minimumom menadžera", kaže ministar.

Očekuje da javna preduzeća po osnovu dobiti u budžet ove godine uplate 7,6 milijardi dinara, po proporciji da 70 odsto njihove dobiti pripada budžetu, a 30 odsto zaposlenima.

"Očekujemo da će u toku razgovora sa MMF-om doći do formule koja je bolja. Ovo deluje kao porez na plate u javnim preduzećima, a suština je da javna preduzeća imaju manje troškove rada, veću efikasnost i konkurentnost. Tražimo bolje metode", istakao je ministar finansija.

Vujović je naveo da će pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini biti jedan odsto, ali su procene da će dogodine, ukoliko se proizvodnja uglja i struje vrati na nivo pre poplava, biti moguće povećanje BDP-a od jedan odsto.

Kako je dodao, ako se za Železaru u Smederevu nađe partner do kraja godine – to bi obezbedilo dodatno povećanje BDP-a od 0,5 do jedan procenat. Na ekonomski rast uticalo bi, prema njegovim rečima, i rešavanje problema dugovanja hemijskog kompleksa, kao i rast izvoza poljoprivrednih proizvoda.