петак, 10.10.2014, 19:30 -> 19:58
Rafinerija "Beograd" čeka novo "gorivo"
Rafinerija "Beograd" retka je firma u restrukturiranju čiji dugovi ne premašuju vrednost kapitala procenjen na pet miliona evra, a država je poslednji put februara prošle godine obećala strateškog partnera. Radnici fabrike maziva, lubrikanata i antifriza gledaju u Agenciju za privatizaciju kojoj su dali predlog za svoj opstanak, a odgovor čeka i peto po redu rukovodstvo od raskinute privatizacije 2012.
U rafineriji Beograd stalo je tamo gde je godinama počinjalo - kod rerafinacije rabljenih ulja. Pogon nije u funkciji, a radi svega deset odsto kapaciteta i 150 ljudi.
"Kada bismo radili u punom kapacitetu proizvodnja bi bila reda 30.000 tona godišnje. Poslednji put to je bilo devedesetih godina", kaže tehnički direktor Mijat Ugrinović.
Tada se rafinerija i opremala. Najsavremenija mašina kupljena je 1998. a vredela je dva miliona evra.
"Mašine vrede oko dva miliona evra i rade oko 1.600 kanti - za dan oko 10.000 i mnogo znače za jednu firmu kao što je rafinerija", ističe poslovođa Stevo Stojaković.
Imovina vredi 14 miliona evra, a dugova je devet miliona.
"Od 2005. godine nema obrtnih sredstava. Preduzeće je dužno dve godine za poreze, doprinose ne plaćamo a ni zdravstveno jer nemamo para", ističe generalni direktor Ljiljana Žugić.
Radnici primaju platu, dovoljno za održavanje nade. I njima su vlasti obećavale strateškog partnera.
"Mnogo puta su obećavali i ništa, ali se nadam da takva firma neće da propadne, bila bi prava šteta", kaže jedna radnica.
U sastavu fabrike je i laboratorija. U njoj se radilo u tri smene, sada u jednoj radi svega 12 zaposlenih. Poseduju aparat koji ispituje sve elemente periodnog sistema i rade analize za sebe ali i velike sisteme poput EPS-a i NIS-a.
"Ukidanjem ovakve laboratorije vi gubite telo koje može da izdaje sertifikat za maziva, kočne tečnosti, masti. To je veliki gubitak ne samo za nas već i za sve naše korisnike", objašnjava zamenik direktora laboratorije Vera Tomić.
Fabriku je privatizovao Grk koji je propao i državi je vraćena ogoljena, sa akumuliranim gubicima, bez sredstava, bez sirovina i sa minimalnom količinom gotovih proizvoda. Ali ipak, sa šansom da opstane.
Od starog vlasnika nisu ostali samo dugovi već i oprema za fabriku emulzija. Samo deo kontejnera nekad je vredeo osam miliona evra, a danas milion i po. Menadžment i radnici predložili su državi da proda tzv. "mrtav kapital", ali dve godine nisu dobili nikakav odgovor.
"Da smo to uradili pre dve godine sad bi bili profitabilna firma, međutim ovo čekanje samo označava obrnutu spiralu koja se zove propadanje", kaže generalni direktor Ljiljana Žugić.
Koreni rafinerije dosežu 1934. godinu. Do danas je preživela sve faze i nikada nije prestala da radi.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар