Kako umetnici doprinose ekonomiji

Tržište koje voli Pradu i Guči zainteresovano je i za pirotske ćilime, Sirogojno džempere, autorsku modu, dizajn i ornamente srpskih srednjovekovnih fresaka.

Kinezi vole jak autorski pečat, ali i velike serije, utisak je umetnika Dušana Milovanovića. 

"Mislim da bi trebalo osnovati male asocijacije slične po prirodi umetnika koje bi radile poput starih zadruga, udruženja i nudili nešto u velikim serijama. Male serije su da se pokažu kako smo lepi i pametni a velike da se zaradi novac", kaže Milovanović.

U Kini su predstavljeni i domaća preduzeća iz oblasti animacije, postprodukcije, industirjskog dizajna, reklama i ručni radovi. Svet je čuo za srpski originalni proizvod - pirotski ćilim. Njegovi motivi primenjeni su na proizvodu široke potrošnje.

Slavica Ćirić, direktorka zadruge "Damsko srce" iz Pirota, napominje da im je potrebno da ih velike kompanije prepoznaju, kako bi dobili šansu da uspostave saradnju.

"Na taj način bi bili sačuvani stari zanati od nestanka i bila bi pružena šansa da oni ne budu ovisnici o državi već da budu samostalni i pri tome i doprinesu priznanjima i nagradama državi", ističe Ćirićeva.

Nekada su od mode živeli modelari, krojači, šnajderke. Danas su dve plate maksimum. Umetnici koji pokušavaju da budu preduzetnici, suočavaju se sa različitim problemima.

Modna kreatorka Ana Ljubinković kaže da na našem tržištu ne postoji dovoljan izbor, ni dovoljno kvalitetni materijali, a nema nikoga ko može da joj garantuje da će moći da kupi materijal u naredna tri meseca.

Hristina Mikić iz "Grupe za kreativnu ekonomiju" naglašava da su razvijene države odavno prepoznale kulturu kao najvažniji element u izgradnji pozitivnog imidža zemlje i njene međunarodne promocije.

"Kultura osim u simboličnom smislu doprinosi jačanju nacionalne ekonomije", kaže Mikićeva.

Predstavljanje srpskih izdavača u svetu postalo je praksa. Kulturnoj diplomatiji pridružuju se ostali kreativci.