Sve spremno za podvodnu deonicu "Južnog toka"

Uz "Severni tok", "Južni" treba da bude druga direktna, ekološka veza ruskih izvorišta gasa s evropskim potrošačima. "Gaspromov" partner, nemački "Vinteršal", koji u oba projekta ima po 15 odsto akcija, sprema se da iskustvo iz "Severnog toka" prenese na gradnju drugog gasovoda. Cevi su, kažu, već spremne.

Kada smo zajedno sa "Gaspromom" gradili "Severni tok", cevi smo poručili i pre nego što smo dobili sve papire. Isto je i sa "Južnim tokom", bilo bi nerealno da neko zaustavi taj projekat, kaže Mihael Sase iz "Vinteršala".

Jasper Jansen iz kompanije "Južni tok transport" napominje da Bugarska nije rekla da neće graditi "Južni tok", već da želi da razjasni poziciju gasovoda s Evropskom unijom.

Iako je morska deonica "Severnog toka" znatno duža, nemački partner ocenjuje da je podvodni deo "Južnog toka" komplikovaniji. Cevi u Baltičkom moru postavljene su na 200 metara dubine, a u Crnom moru biće na 2.200 metara.

"Kao i 'Severni', i 'Južni tok' je potpuno razrađen projekt, i prepreka za gradnju nema. Na ruskoj obali Crnog mora u toku je gradnja najveće kompresorske stanice na svetu", ističe direktor projekata "Severni i Južni tok" u "Vinteršalu" Frank Rau.

"Severni tok" povećao zaposlenost za 20 odsto

Da nemački partner veruje u gasovod "Južni tok", potvrđuje i grafika na kraju uporedne prezentacije dva gasovoda koja, kažu, ima i političku i ekonomsku poruku.

"Severni tok" i investicije koje ga prate u gradovima Lubminu i Šverinu i celoj oblasti na obali Baltika, povećali su zaposlenost za 20 odsto.

Kažu da im je prioritet obnovljiva energija, da će postepeno iz upotrebe izbacivati naftu, a posebno ugalj. Najavljuju gradnju i više gasnih centrala.

Ervin Šelering, predsednik Pokrajine Meklenburg – Zapadna Pomeranija, smatra da nema budućnosti i energetske bezbednosti bez gasa.

"Severni tok", koji ima dve cevi, već im je doneo pojeftinjenje gasa od sedam odsto.