Prečice ne vode ozdravljenju ekonomije

Potpredsednik Vlade Rasim Ljajić rekao je da nema razloga da dođe do poskupljenja osnovnih životnih namirnica istakavši da još uvek nije doneta odluka o povećanju cena gasa i struje.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Ljajić je rekao da je najvažnije da ne dođe do porasta cena osnovnih životnih namirnica, i da nema razloga da se to dogodi imajući u vidu dobru poljoprivrednu godinu i dobre prinose gotovo svih poljoprivrednih kultura.

"Kupovna moć je tako mala da trgovci sasvim sigurno o tome vode računa kada definišu cene i visinu marži na osnovne poljoprivredne i prehrambene proizvode", rekao je Ljajić, koji je na pitanje da li građane očekuju veće cene gasa i struje rekao da još uvek nije doneta odluka ni za jedno ni za drugo.

Upitan da li očekuje da trgovci snize cene pojedinih proizvoda, Ljajić je rekao da bi ekonomska logika govorila u prilog činjenici da će trgovci sada sigurno razmotriti pitanje visine marži na pojedine proizvode, jer na taj način mogu da zadrže na nekom sadašnjem nivou i promet u maloprodaji.

"Da li će se to i dogoditi teško je predvideti u momentu, ali ne bih se iznenadio ukoliko se i to dogodi", rekao je Ljajić.

Istakao je da je tačno da je mala kupovna moć stanovništva, iako statistika u prvih sedam meseci beleži rast od 2,5 odsto prometa u maloprodaji.

Kako je istakao, s obzirom na to da su predloženim ekonomskim merama zaštićeni najugroženiji, odnosno oni sa najmanjim primanjima, ne očekuju se znatniji poremećaji kada je reč o snabdevenosti i cenama osnovnih životnih proizvoda.

"Analize koje smo radili pokazuju da oni koji imaju najmanja primanja, uključujući i najveći deo penzionera, većinom kupuju domaću robu, tako da neće biti ni nekih znatnijih poremećaja kada govorimo o domaćim proizvođačima hrane i osnovnim poljoprivrednim prehrambenim proizvodima", smatra Ljajić.

Predložene ekonomske mere, dodao je, imaju smisla samo ako se uradi i na prihodnoj strani budžeta i zato mora da se poveća proizvodnja, izvoz, konkurentnost privrede i produktivnost.

"Ovo je sada model koji jeste bolan, ali sasvim sigurno vodi u pravcu ozdravljenja ekonomije", podvukao je Ljajić.

"Izrada socijalnih karti košta 30 miliona evra, a kada ih izradite znači da svakodnevno morate da imate takav sistem da vodite računa o socijalnom statusu svakog građanina", rekao je Ljajić i upitao koliko to košta i kakav je efekat tih mera.

Prema njegovim rečima, kada je neko u stanju socijalne ugroženosti, može da izađe iz tog stanja za dva dana, mesec ili godinu dana i da ne bude više ugrožen.

"Morate da vodite evidenciju i o tome ukoliko želite da imate pravu socijalnu kartu. Ovde je to samo na nivou puke teorije – važno da imamo socijalnu kartu da bi zaštitili najugroženije", dodao je Ljajić.

Prema njegovom mišljenju, "priča o socijalnim kartama je izmišljena i lažna."

Srbija, rekao je Ljajić, ima informacioni sistem koji pogađa 255.000 onih porodica koje primaju neku vrstu socijalne pomoći i to je solidna baza kojom se "dobro targetiraju najugroženiji".

Ljajić je rekao i da su analize Svetske banke i MMF-a potvrdile da Srbija dobro definiše stanovništvo koje je u stanju socijalnih potreba i bez socijalne karte.