Poljoprivredni preporod Čajetine

Upravo počinje jesenji ciklus jagnjenja, a za Marka to znači da će pored stada dežurati i noću. Ali, na to je bio spreman kada je napustio posao i sa suprugom, doktorkom u čajetinskom Domu zdravlja, odlučio da napusti grad i obnovi dedovinu.

"To je bio moj izbor – i ja sam zadovoljan, a dobro je i to što imam Čajetinu iza sebe", kaže Marko Marić iz Mačkata.

Nedaleko, u Krivoj Reci, Bojovići imaju više od devedeset volova i sve kapacitete za preradu mesa. Najvažnije – i naslednike u ovom poslu:

"Učim treću godinu poljoprivredne škole, planiram da upišem i fakultet, a kada završim, da se vratim na dedino imanje i tehnološki unapredim ovu našu proizvodnju", kaže Marko Bojović iz Krive Reke.

Slično je i u selu Mušvete – mnogobrojna su domaćinstva sa nekoliko generacija.

Milan Marjanović kaže da je svoj na svome, da je nasledio od svog oca, dede i pradede i da će njegov sin od njega.

I snaha Snežana, građevinski inženjer, ne žali što je napustila grad.

"Ja sve imam ovde, ništa mi ne nedostaje – za deset minuta, recimo, kolima stignem do prodavnice, ovde je sve čisto, lepo za decu", kaže Snežana Marjanović.

Sva sela imaju asfaltirane puteve, rekonstruisano je 90 odsto elektromreže, grade se vodovodi, unapređuju zdravstvena zaštita i sistem obrazovanja. U poslednje dve godine otvorena su četiri nova vrtića u selima. Taj u Šljivovici je najmlađi.

Pomoćnica predsednika Opštine Čajetina Bojana Božinić kaže da je ta infrastruktura potrebna, i za one turističke krajeve – jer su prvo turistička opština, a onda i poljoprivredna.

"Imamo i institucije koje se bave ovim privrednim delatnostima, i zajedno sa izgradnjom svih tih potrebnih objekata, čini mi se da uspevamo da zadržimo ljude", kaže Božinićeva.

Naravno, još je mnogo zapustelih imanja i staračkih domaćinstava, ali se život polako vraća u ova sela. Sa svakim malim Zlatiborcem, koji se uz oca, dedu, pa i pradedu, uči radu na porodičnom imanju.