Vujović: Najviše opteretiti najbogatije

Potrebno je da se uštedi 700 miliona evra u narednoj godini, i to na strani rashoda, rekao je ministar finansija Dušan Vujović dodavši da su tu uštede najvažnije.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Vujović je rekao da je krajnje vreme da se dobrovoljno krene u uštede i da se na tom planu intenzivno radi.

Ističe da će se prvo štedeti tamo gde najmanje boli. "Želimo da uvedemo 10 odsto štednje na gorivu i sličnim materijalima koji se koriste u javnim preduzećima. Potrebne uštede i na subvencijama koje ne daju efekte."

Najveće uštede ostvariće se, međutim, na platama i penzijama, kaže Vujović. Uprkos procenama Fiskalnog saveta koji je za smanjenje plata od oko 15 odsto, ministar očekuje da taj broj ne iznosi više od 10 odsto.

"Fiskalni savet je govorio da je potrebno smanjiti 15 odsto linearno, neki su pominjali i 20 odsto. Moja procena je oko 10 odsto. Rekao sam pre mesec dana da smanjenje neće biti ni dinar preko toga, ali pokušavamo da čak bude i manje", rekao je Vujović.

Ističe da će se narednih dana postići dogovor o tome da li će oporezivanje biti linearno. Iako će svi biti pogođeni, ministar ističe da će se truditi da što manje budu pogođeni najsiromašniji.

"Trudićemo se da one koji se nalaze blizu egzistencijalnog minimuma povredimo što manje. Svi će biti povređeni, a bilo bi dobro da teret ovog smanjenja više snose oni koji su bogatiji i koji to mogu da priušte zarad boljitka društva", rekao je Vujović.

Vujović je rekao da je potrebno da se u Vladi ali i u javnim preduzećima postigne svest o tome da oni koji imaju najveće plate štede više, a oni koji imaju manje štede manje. On je u tom smislu naveo i primer EPS-a koji ima, kako je rekao, skoro dva puta veće plate od proseka Srbije.

"Tako bismo svi zajedno postigli nivo efikasnosti koji imaju uspešne zemlje, da imamo fiskalni deficit koji će biti pod našom kontrolom, ne više od 2,5 odsto BDP-a, i dug čiji će udeo u BDP-u početi da pada", naveo je ministar.

Vujović je podvukao da nesuglasica o potrebi uvođenja tih mera nema.

Ministar je rekao da je realno da se cena minimalnog rada poveća za šest ili sedam odsto, a ne za 20 odsto, koliko su tražili predstavnici sindikata.

"Ti zahtevi nisu ekonomski opravdani zato što privreda ne bi mogla podnese povećanje minimalne cene rada od 20 odsto, posebno ako uzmemo u obzir pad bruto domaćeg proizvoda, stagnaciju plata, situaciju na tržištu rada, realno je očekivati povećanje za šest-sedam odsto, ne više", rekao je Vujović.