Sunovrat "14. oktobra", šta dalje?

Poslednjih godina štrajkovi u "14. oktobru" češći su od punog radnog vremena. Krajem 2013. na socijalni program otišlo je 617 radnika. Nisu isplaćeni – niti se redovno plaćaju oni koji su ostali.

"Poslednji put smo primili u petak 10 odsto zarade. Pre toga bili su minimalci u junu i julu", kaže jedna od radnica.

Kada bi im ponudili socijalni program, mnogi bi ga i prihvatili jer su svesni da bez posla ne mogu da prime platu.

Direktor Miloš Isailović objašnjava da se proizvodnja faktički finansira na teret davanja radnicima.

Čeka se rebalans budžeta kada će stići otpremnine. Ima i ugovorenih poslova – pa u nekim postrojenjima ima kudikamo više optimizma.

"Trenutno se rade dva bagera za 'Kolubaru'. Reč je o moćnim mašinama", ističe Isailović i napominje da ima ugovorenih oko 200 miliona poslova. Reč je, kaže, o tradicionalnim kupcima – "Kolubari", "Kostolcu", "Železari Smederevo", "Trepči".

Poslove završavaju, ali, objašnjava Isailović, često i kasne jer nemaju obrtnih sredstava.

"A njih nemamo jer poslove po tenderima naplaćujemo 45 dana po isporuci, a preduzeće u restrukturiranju ne može da se zadužuje kod banaka", rekao je Isailović.

Osim upravne zgrade, sve drugo su proizvodni pogoni. Uprava kaže da su livnica, kovačnica i ostali sektori povezani, te da firmu treba prodavati u celosti. Na takav tender se 2001, međutim, nije javio niko. Lokalna vlast ima drugi scenario.

Svesni da je nekad hranjeno gotovo 20.000 usta, ali da se dugovi vuku još iz osamdesetih, na lokalu kažu da nema spasa za sve.

"Kao celina, kao sistem, neće moći da se spase. Možda ćemo spasti delove ili proizvodne celine koje će moći da tržišno posluju", kaže gradonačelnik Kruševca Dragi Nestorović.

"Četrnaesti oktobar" raspolaže sa osam milijardi kapitala, a dugovi su četiri milijarde veći. Fabrici je potrebno ulaganje u modernizaciju. Iako se hvale time da njihove mašine opstaju u svim vremenskim uslovima – diktat elektronike je neprikosnoven.