Preti li nam nova gasna kriza?

Brisel priprema analizu opasnosti koje donosi gasna kriza, jer su neke države članice potpuno zavisne od ruskih isporuka. Osim toga, čitav balkanski region bio bi odsečen za dotok tog energenta, jer je jedini pravac snabdevanja preko Ukrajine.

Ekonomski savetnik Vladimir Krulj kaže da je trenutna situacija za EU veoma teška.

"Pojedine članice imaju gasnu zavisnost od oko 99 odsto. Ukoliko se nastavi eskalacija sukoba u Ukrajini, sankcije, pa kontrasankcije, što je stvorilo novu ekonomsku podelu, koja u ovom sistemu i na ovakav način ne odgovara nikome", ocenjuje Krulj.

Treba imati u vidu činjenicu da potrošnja gasa u Evropi raste, prošle godine bila je veća za četvrtinu. Iako su evropska gasna skladišta sada puna, rezerve ne mogu dugo trajati.

Analitičar "FX Lidera" Nikola Bulajić napominje da gasovodi "Severni tok" i "Jamal" nemaju kapacitet kao gasovodi koji prolaze kroz Ukrajinu. Ne samo da ćemo imati problem sa nestašicom gasa već i kompletnom isporukom gasa u evrozoni, upozorava Bulajić.

U slučaju da Rusija prekine isporuke, među prvim merama koje iz Evropske unije planiraju je redukovana upotreba gasa u industriji, ali i ograničenje izvoza, pre svega naftnog tečnog gasa, koji bi mogao da nadomesti deo potrebnih količina prirodnog gasa. Međutim, i to su kratkoročna rešenja.

Skladišni kapaciteti su ograničeni pa su nam zalihe gasa za zimu najmanje od zemalja u jugoistočnoj Evropi. Srbija u Bantskom dvoru ima rezervi za dva meseca. U Vladi tvrde da razmatraju planove za najteže situacije, a prioritet je obezbeđivanje grejanja za domaćinstva. Toplane bi mogle da pređu na mazut, neke i na ugalj, osim u osam gadova čiji daljinski sistemi rade samo na gas.