Fabrika vagona čeka novu lokomotivu

U Fabrici vagona u pola jedan je muk. Radi se šest sati jer ne radi menza. Nema toplog obroka – ni plata dve godine. Deo radnika ispunjava minimum rada, deo je u konstantnom štrajku sa istim zahtevima.

Vladimir Nikolić, član štrajkačkog odbora, kaže da traže regulisanje radnog staža, overu knjižica i regulisanje zaostalih zarada. "Od toga danas imamo samo overenu zdravstvenu knjižicu", kaže Nikolić.

Predrag Rašković iz Saveza samostalnih sindikata rekao je da su im pred izbore islaćena tri minimalna lična dohotka. "Tada nam je država pomogla", ističe Rašković.

Problem je višeslojan. Oni koji ne rade od države će tražiti da im sve plati kao da su radili. Oni koji rade kažu da je gladne teško motivisati. Firma ima jedan živi ugovor – da proizvede supervagon. Proizvodi ga tri godine.

Paučina je prekrila pojedine delove za veliki vagon, koji su napravljeni još prošle godine. Tada je sa Vladom Srbije ugovorena proizvodnja 25 vagona.

Zamenik direktora "Vagonogradnje" Goran Popović kaže da nijedan od tih vagona nije isporučen.

U Fabrici vagona direktori su smenjivani kao na traci. Poslednji je tu mesec dana – ni on ne prima platu. Kaže da živi zahvaljujući ženinoj penziji.

Ali ne gubi nadu. Veruje da bi okidač oporavka za fabriku mogao da bude najavljeni ugovor od 50 vagona za TENT. I da bi ulaganjem od dva miliona evra fabrika postala konkurentna na svetskom tržištu.

"Ovo je jedina fabrika koja može da radi novogradnju jer smo opremljeni sa sopstvenim razvojnim biroom i sopstvenom laboratorijom koja ispituje napravljene vagone", kaže Zoran Minović, direktor Fabrike vagona.

U međuvremenu, stanje u fabrici odlično pokazuje njen simbol. Lokomotiva ispred fabrike je stara, oronula i van funkcije. Ipak, samo kilometar dalje čini se da je slika drugačija.

U sastavu fabrike je i livnica. U dva po podne sve vrvi. Upošljava 70 radnika.

Direktor livnice Zoran Bogdanović ističe da je livnica u ovom momentu relativno zdravo tkivo, neko ko ima tržišnu perspektivu i položaj na tržištu, on je lošiji nego prošle godine, ali može da se zaradi za plate.

"Slobodin" stadion, srednja tehnička škola, Memorijalni centar ubijenima 1941. godine, sve to pripada fabrici. Prethodni vlasnik Ukrajinac kupio je sve, a prodao odmaralište koje je fabrika imala u Crnoj Gori. Privatizacija je raskinuta, pa sada Opština ima svoj plan.

"Sva ona dugovanja koja fabrika ima prema lokalnoj samoupravi – da mi izuzmemo iz fabrike ono što je interes grada, a da njoj ostanu pogoni koji bi kasnije ušli u restrukturiranje", predlaže gradonačelnik Kraljeva Tomislav Ilić.

Nadležnima iz fabrike poručuju – ako državi treba železnica trebaće joj i Fabrika vagona.