Kako stati na put decenijskom zaduživanju

Na kraju jula, dug naše države bio je 20,9 milijardi evra, što je 64,3 odsto svega što se proizvede u zemlji za godinu dana – zvanični su podaci Ministarstva finansija. Međutim, prema podacima Fiskalnog saveta, dug je već 66 odsto BDP-a, odnosno 12 milijardi evra veći nego pre šest godina.

I jedni i drugi računaju da će, uz najavljene mere fiskalne konsolidacije, dug nastaviti da raste sve do 2017. godine kada bi mogao da promeni putanju. 

Definitivno, kriza nije postala naša šansa, kako su to neki iz vlasti optimistično govorili 2008. godine. Od tada dugujemo 12 milijardi evra više, a udeo duga u BDP-u porastao je sa niskih 29 na čak 65 odsto. A nije moralo tako.

Stručnjaci kažu da su dve trećine tog porasta duga napravljene bespotrebno – vanrednim povećanjem penzija od 20 odsto 2008. godine, finansiranjem lošeg poslovanja javnih preduzeća i banaka, prenošenjem dela republičkih prihoda na lokalne samouprave, dodatnom indeksacijom plata i bonusima.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da ništa od toga nije smelo da se desi.

"Taj vanredni rast penzija je potpuno neobjašnjen ili može da se objasni političkim razlozima, političkim ucenama, slično je sa zakonima o lokalnoj samoupravi", rekao je Petrović.  

Ekonomista Dejan Šoškić navodi da je naveći deo našeg javnog duga "u deviznom znaku", imali smo depresijaciju dinara 2008. 2009. i 2010. u dva navrata. "To je uticalo na to da odnos duga u devizama prema BDP-u, koji je u dinarima, poraste i imali smo istovremeno rast budžetskog deficita svake godine", kaže Šoškić.

U proteklih šest godina, srpski dug je uvećavan u proseku po 2,5 milijardi evra godišnje. Prema računici sajta Makroekonomija – 5,6 miliona evra iz dana u dan ili po 65 evra u sekundi. Koliko je to novca, biće jasnije ako se navede da su svi putevi u Srbiji mogli da se pretvore u auto-puteve, ili da se svakog dana napravi po jedna velika škola.

Tačka na ovu priču skoro neće biti stavljena. Fiskalni savet kaže da je javni dug već 66 odsto BDP-a, očekuje da on do kraja godine premaši 70, a 2017. godine i 80 procenata.

Pavle Petrović kaže da će bez oštrih rezova javni dug nastaviti da raste. "Naša procena je da je neodrživo finansirati taj deficit, i da spoljni finansijeri to ne bi podržali, MMF bi prekinuo razgovore sa nama i došli bismo u situaciju da ne možemo da finansiramo našu potrošnju", upozorava Petrović.

Dejan Šoškić objašnjava da dok god su kamatne stope po kojima se zadužujemo veće od rasta privrede – dug će nastaviti da raste čak i ako nemamo dodatnog deficita u budžetu.

Uz oštre rezove, smanjenje plata i penzija, na jednoj, i držanje pod kontrolom javnih preduzeća i banaka da ne svale na državnu kasu nove gubitke, na drugoj strani – javni dug bi mogao da se zaustavi, pa i da počne da se smanjuje 2017. godine.