Strategija za srpski agrar

Srpski agrar dobio je krovni dokument – Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za narednih deset godina. U resornom ministarstvu kažu da je prioritet postizanje takozvanog "tri ka": kvantitet, kvalitet i kontinuitet.

Da bi se sačuvalo selo, država mora da zaštiti ratare, voćare i povrtare, odnosno omogući veće subvencije. Ko je sve odgovoran za nekonkurentnu agrarnu proizvodnju kod nas i sve veći uvoz poljoprivrednih proizvoda?

Nekada su obronci Jelice i Golije, i ivanjički kraj bili pod poljima krompira. Gajio se vrhunski semenski krompir za naše tržište, ali i za izvoz.

Međutim, povrtar iz Zablaća kod Čačka Mirko Zarić kaže da je to upropašćeno i da se uglavnom 90 odsto semena uvozi iz Holandije pošto nema domaćeg semenskog materijala.

Drago Milošević sa Agroekonomskog fakulteta u Čačku kaže da je poljoprivreda došla u jedan zavistan, podređen položaj jer ako nemate svoju sortu, hibrid, onda ste zavisni od inostranog faktora.

Slična je situacija i sa ovogodišnjim rodom krompira za ishranu. Desetkovan je zbog poplava, ali i loše zaštite.

Proizvođač iz Guče Ratko Vukićević ističe da nikako ne bi trebalo raditi na povećanju površina već svakako na povećanju prinosa jer su tu velike rezerve.

"Sa boljom obradom zemljišta, sa boljom tehnologijom i boljom zaštitom, mi možemo skoro udvostručiti proizvodnju krompira u Srbiji na istim površinama", naveo je Vukićević.

Roba iz uvoza je jeftinija, jer imaju jeftiniju radnu snagu, bolju tehnologiju i veće podsticaje za poljoprivrednike. Pored krompira, uvozimo i krastavac iz Turske, pasulj iz Egipta i Argentine, kruške iz Južne Amerike.

Andra Milojić iz Zavoda za statistiku kaže da je u periodu od januara do juna 2014. za uvoz voća i povrća dato 123 miliona evra, a za krompir u istom periodu dali su 5,3 miliona evra i uvezen je iz Holandije i Nemačke.

Stručnjaci kažu da moramo da čuvamo svoje sorte i hibride. Podsećaju, svi se kunu u seljaka, a kada treba da mu pomognu, prepuste ga surovom tržištu i uvozničkom lobiju.

Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije kaže da državna administarcija treba da donese odluku i primeni reorganizaciju proizvodnje, što znači da će na određeni način biti stimulisani određeni delovi Srbije za proizvodnju.

"Ako pričamo o višnjama, šljivama, krompiru, luku, to ne znači da neko neće moći da sadi i seje šta misli da treba, ali neće biti prepoznat kao proizvođač od strane države. Da podsetim, svega 4,8 posto poljoprivrednog zemljišta je pod voćnjacima, a svega oko devet odsto pod povrtnjacima", naveo je Budimirović.

Nadležni kažu da će učiniti sve da zaštite poljoprivrednike. Zato su, podsećaju, carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda od 10 do 30 odsto.

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković rekla je da će država učiniti sve što je u njenoj moći da kontroliše nastup prerađivača i uvoznika da zaštiti naše poljorivrednike u onoj meri u kojoj je to moguće da ne bi bili u podređenoj poziciji u odnosu na robu koja stiže iz uvoza.

Tajna uspešne poljoprivredne proizvodnje u Evropskoj uniji je u visokim subvencijama. One su bar četiri puta veće nego u Srbiji, a dodatno se subvencioniše i izvoz.

Pored toga, uspeh garantuje i dobra stara evropska praksa da su farmeri uglavnom vlasnici silosa i mlinova, hladnjača, mlekara i klanica, što znatno uvećava njihove prihode.

broj komentara 9 pošalji komentar
(utorak, 26. avg 2014, 10:21)
Dragan Stanković [neregistrovani]

Strategija doneta - super

Izvanredno je što je doneta strategija, koje nema odavno u nas! Mislim na poljorivredu. Posebno verujem u nju ako je bio uključen u rad na donošenju i g. Zaharije Trnavčević.
Svi izneti komentari su super, mada svuda nedostaje akcenat na strpljenju. Čini mi se da je naš najveći problem što pričamo o tome kako rade farmeri na Zapadu, a kod nas isključivo postoje seljaci. A tu je velika razlika i treba dosta vremena, verovatno nova generacija da se stvore farmeri. I time se treba baviti na dužem štapu...

(utorak, 26. avg 2014, 01:15)
Mirko [neregistrovani]

sanse

Bas da vidimo kako ce pomoci srpskom seljaku, a nismo svesni da imamo odlicnu zelju jos uvek. I da gajimo zdravu hranu, a imamo i strucnjake.

(ponedeljak, 25. avg 2014, 23:48)
anonymous [neregistrovani]

stocarstvo 2

Nema poljoprivrede bez ljudi,pa makar to bili i zatvorenici.A mi sto smo diplomirali na poljoprivrednom fakultetu ne mozemo da se zaposlimo ni posle 20 godina.Moj predlog je da se zatvori poljoprivredni fakultet ako drzava nije sposobna da uposli samo 1500 dip inzinjera poljoprivrede po celoj Srbiji,onih koji su spremni da idu tamo gde su potrebni!!! Eto ja sam zavrsio stocarstvo i skoro 30 godina nisam potreban stocarstvu!

(ponedeljak, 25. avg 2014, 22:36)
Janos [neregistrovani]

stocarstvo

Lepo bi bilo da podignemo na noge i nase stocarstvo, ali imam utisak da je neko namerno unistio nasu poljoprivedu. Sad se vidi kolike sanse gubimo, recimo da imamo sad svinje, krave i ovce za izvoz na trziste Rusije. A ovako mi jedemo ko zna sta, ali zato ulazemo u Rafinerije, i razne trovace zemljista.

(ponedeljak, 25. avg 2014, 17:51)
Ana [neregistrovani]

organska hrana

Srbija sebe moze da pronadje u proizvodnji semenskog materijala, a krivci za propadanje Instituta da se pronadju. Mi skolujemo strucnjake, koji cekaju posao, a uvozimo semenski materijal,strasno. I hoce li neko stati na put tome, mi imamo zdravu i plodnu zemlju.

(ponedeljak, 25. avg 2014, 11:13)
rema [neregistrovani]

sorte

mnoge sorte su u poslednjih 10 godina nestale, postojali su instituti i plastenici i staklenici koji su se bavili iskljucivo istim...
Imali smo preoznatljiv kvalitet! Ostalo je nesto, ali?!?!
Zasto?!? Pa prvo se niko nije osvrtao dok se to desavalo, ljudi su kod nas ubedjeni da je sve uvozno bolje, pa je tako bilo i sa prehranom, jednostavno smo odustali od nas samih!!!

(ponedeljak, 25. avg 2014, 10:01)
Бетмен [neregistrovani]

Приоритети

1. Аутохтоне сорте које су увек биле врхунске. Не смемо да дозволимо увоз семена, јер ће тако да нам дође Монсантно, а онда смо пропали.

2. Квалитет. Кад га једном срозамо, вратити га нећемо, па ћемо вечно да останемо на овом пластичном парадајзу без мириса, укуса, а и "меса".

3. Држава мора да подржи сељаке тако што би иницирала и подржала враћање задруга. Да сељаци у једном рејону имају задругу која ће да представља њихово правно лице. Задруга да обезбеди стручњаке, али и младе факултетлије, да помогну сељацима у планирању, развоју и организацији. Да се стално прати узгој, од семена до производа. Да се добија уједначен квалитет на нивоу задруге. Да на нивоу задруге постоје складишни капацитети (силоси и хладњаче) за производе који се ту гаје. Да задруга откупљује целокупну производњу и брине о пласману, а не сваки сељак за себе. И да задруга обезбеђује (преко државе) најповољније кредите за осавремењавање, укључујући хале и машине. И да се обезбеде јефтине полисе осигурања за пољопривреднике, који би их растеретили бриге око временских прилика.

4. Улагање у инфрструктуру, пре свега квалитетније путеве до и кроз села, потом квалитетнију електро мрежу и инсталације, као и комуникациону опрему. Тако да село постане пожељна дестинација младих, а не живо блато из ког сви беже.

5. Да информације о улазним ценама прерађивача (млека, воћа, пшенице, итд) буду јавне, па да се види колика је тачно маржа обичних пијавица у целом ланцу "од њиве то трпезе".

(ponedeljak, 25. avg 2014, 09:23)
milica [neregistrovani]

pamet

Lepo receno, ali kad bi i u praksi tako bilo. Dok seljaci u Evropi idu napres, i pomaze im drzava, nasa po meni vise paznje posvecuje trgovcima koji nam po pet, sest puta vise prodaju hranu. Njih niko ne kontrolise, a posebno nakupce. Koji svake godine ucenjuju poljoprivredne proizvodjace, jer imaju hladnjace. E kad seljak bude imao da skladisri svoju robu, onda ce se tek videti da je drzava pomogla.

(ponedeljak, 25. avg 2014, 09:10)
Milija [neregistrovani]

bravo

E bas tako svi se kunu u seljaka, a kad treba da mu se pomogne, nikoga nema, ako zeli drzava da odrzi selo, onda neka pomogne da se i kod nas zivi kao u gradu. Da nasi mladi kad zavrse fakultete se vrate svojom kuci, a ne da rade po kaficima, fabrikama za 20 hiljada dinara, a roditelji im salju sta da jedu.