Ruski embargo na uvoz – šansa za Srbiju?

Mlekara iz Kragujevca jedna je od 750 srpskih kompanija koja izvozi u Rusiju.

"Izvozimo na teritoriju Sankt Peterburga i Moskve. Odatle naši partneri distribuiraju robu u velike trgovinske lance. Izvozimo mesečno od 40 do 60 tona robe", kaže Mirjana Dudić iz Mlekare "Kuč".

U prvih šest meseci, za 68 odsto porastao je izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Rusiju. Sankcije ostalima ne otvaraju vrata Srbiji, jer ih je već otvorio Sporazum o slobodnoj trgovini. Mogu da posluže, čini se, da robu lakše plasiramo.

"Mi smo pozvali sve opštine da detektuju potencijalne izvoznike, već smo poslali informatore o specifičnim uslovima koje ruske fitosanitarne inspekcije primenjuju. Mi u mnogim stvarima tehnički još uvek nismo opremljeni", kaže predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da bi trebalo dobro organizovati male proizvođače i investirati u hladnjače i prerađivačke kapacitete.

"Država bi morala da investira u jedan veliki distributivni centar. Mi treba da iskoristimo šansu. Nije to po onoj narodnoj 'da komšiji crkne krava', ali tako se danas u svetu trguje", objašnjava Prostran.

Prošle godine, Rusija je uvezla hranu vrednu 42 milijarde dolara. Srbija je tu sa svega 185 miliona dolara. Čini se dovoljno da se izračuna ko bi više izgubio sankcijama.

Premijer Aleksandar Vučić kaže da je Srbija na evropskom putu, ali da ne uvodi sankcije Rusiji. To, kaže, znači da Srbija mora da štiti ekonomsku i političku budućnost.

"Mi smo zavisni od ruskog gasa, od našeg izvoza u Rusiju, posebno poljoprivrednih proizvoda. To je činjenica sa kojom se suočavamo", kaže Vučić.

Srbija je izvozila više svežeg mesa i prerađevina, voće i povrće, sir, sokove, alkohol, vino, sladoled. Rusija je među prve četiri zemlje u kojima završi naša hrana.

"Naš izvoz je prošle godine premašio milijardu dolara, što je istorijski maksimum. Ove godine on će premašiti milijardu i po dolara. To bi bila direktna šteta, da ne govorimo o indirektnoj šteti koja bi mogla da se napravi pre svega našim proizvođačima i izvoznicima", objašnjava ministar trgovine Rasim Ljajić.

Srbija ostaje pri prijateljstvu na dva koloseka. Zbog tih činjenica žali Ukrajina. Otpravnik poslova te zemlje u Beogradu Oleksandr Kiričenko kaže, međutim, da Srbija ima pravo da sa Rusijom razvija odnose kakve želi i da to neće uticati na dobre odnose sa Ukrajinom.