Fiskalni savet: Penzije i plate smanjiti za 15 odsto

Petrović je podsetio da će budžetski deficit u ovoj godini, prema procenama, iznositi 2,6 milijardi evra, zbog čega je potrebno da se do 2017. uštede dve milijarde evra, prenosi Tanjug.

Upitan da komentariše izjavu vršioca dužnosti ministra finansija Dušana Vujovića da će plate u javnom sektoru i penzije biti smanjene za deset odsto "i ni dinar više", on je rekao da to nije dovoljno.

"Za šest do osam meseci bi se videlo da to nije dovoljno i ta razlika od pet odsto morala bi da se nadoknadi", rekao je Petrović na predstavljanju izveštaja Fiskalnog saveta u Narodnoj banci Srbije.

On je dodao da bi trebalo videti kolike će uštede doneti borba protiv sive ekonomije i otpuštanja u javnom sektoru.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je da bi, u slučaju da se plate i penzije smanje deset odsto PDV bio povećan za oko dva odsto.

On je izneo računicu da bi 15 odsto smanjenja plata i penzija donelo uštedu od 800 miliona evra godišnje, dok se smanjenjem od deset odsto godišnje štedi 470 miliona.

Na tri godine, to je, kako navodi, razlika od oko milijardu evra.

Prema njegovim rečima, povećanjem PDV za dva odsto, prihodi bi bili povećani za oko 400 miliona godišnje, što bi otprilike, kako kaže, pokrilo tu razliku.

"Ako idete na smanjenje plata i penzija za 12 odsto, onda bi PDV mogao da bude povećan za jedan odsto", rekao je Altiparmakov.

On je kazao da problemi Srbije nisu visoki porezi već veliki rashodi budžeta pa je, prema njegovoj oceni, bolje rešenje smanjenje plata i penzija jer se tako cilja na uzrok problema dok se povećanjem PDV-a, iako se štedi isti iznos, ne cilja na uzrok problema.

Fiskalni savet je ukazao da će deficit budžeta u 2014. godini iznositi 8,3 odsto BDP-a, što je, kako kažu, najveći deficit u Evropi, izuzev možda Ukrajine.

Fiskalni savet je dodao da fiskalna konsolidacija mora da počiva na dovođenju u red javnih i državnih preduzeća, smanjenju izdvajanja za penzije i plate i strukturnim reformama.

Milijardu evra košta loše poslovanje javnih preduzeća

Loše poslovanje državnih javnih preduzeća godišnje košta državu oko milijardu evra, a do 2017. godine taj trošak bi morao da se prepolovi, ocenio je Fiskalni savet.

"Ogromni troškovi državnih javnih preduzeća prete da potope javne finansije Srbije", navedeno je u rezimeu Fiskalnog saveta u koji su novinari imali uvid pre konferencije u Narodnoj banci Srbije.

Procena Fiskalnog saveta je da bi dovođenje u red državnih javnih preduzeća moglo do 2017. godine da obezbedi uštede od 400 do 500 miliona evra, a za to je najvažnije restrukturiranje i rešavanje preduzeća kojima država daje garancije na zaduženja.

Najveći rizik trenutno je loše poslovanje najvećeg državnog preduzeća EPS, navodi se u rezimeu.

"Ako EPS ne bude u stanju da sam servisira svoje obaveze, to bi verovatno potpupuno urušilo javne finansije i fiskalna konsolidacija bi bila nemoguća", ističe Fiskalni savet.

U rezimeu Fiskalnog saveta navodi se da "Srbijagas" generiše gubitke, jer ne naplaćuje gas koji isporučuje "Azotari", "Petrohemiji", "Metanolsko-sirćetnom kompleksu", "Toplanama", dok "Železara Smederevo" i dalje povećava fiskalni trošak.

"Srbijagas" pojede jedan "Telekom"

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je rekao da "Srbijagas" duguje 1,2 milijarde evra, što znači da to javno preduzeće za četiri do pet godina "pojede" jedan Telekom, ukazujući da je EPS, u tom smislu, "Srbijagas u nastajanju", prenosi Tanjug.

Petrović je rekao da se gubici "Srbijagasa" ne zaustavljaju, iako je Vlada prošle godine navela da neće pokrivati gubitke tog preduzeća.

"Onda je država ipak u oktobru 2013. dala garancije za Srbijagas jer, ako nema garancija za kredite, ne bi bilo ni gasa za tu grejnu sezonu", rekao je Petrović i naglasio da će država morati da pokrije još 150 miliona evra tom preduzeću za sledeću grejnu sezonu.

Petrović je rekao da to nije pravolinijski problem jer i "Srbijagas" ima nenaplaćena potraživanja od "Azotare", "Petrohemije", "Metalsko-sirćetnog kompleksa", "Toplana".

On je rekao da uz te objektivne probleme sigurno postoje i neracionalnosti u samom "Srbijagasu".

Petrović je ukazao da je "opasno to što 'Elektroprivreda Srbije' liči na Srbijagas u nastajanju".

On je naveo da EPS ima problem viška zaposlenih, slabe naplate, visokih cena. "Razlika je u tome što je EPS mnogo veći od "Srbijagasa" i on bi za godinu dana mogao da napravi gubitak za koji je "Srbijagasu" bilo potrebno četiri do pet godina", rekao je Petrović.

Ako se to desi, upozorio je, nema tih ušteda koje bi mogle da finansiraju budžetski deficit.

On je naveo da problem postoji i u "Železnicama Srbije", ukazavši da u tom javnom preduzeću i u EPS-u radi četvrtina ukupno zaposlenih u javnom sektoru. "I tu se ništa ne dešava u poslednjih petnaest godina, a morao bi da se napravi zaokret", zaključio je Petrović.