Prodaja direktnom nagodbom izbačena iz zakona

Metod privatizacije direktnom nagodbom izbačen je iz nacrta zakona pošto spada u instrumente međudržavnih dogovora, pa će biti regulisan nezavisno od ovog zakona, rekao je Vujović za Tanjug ističući da je to bilo mišljenje stručne i profesionalne javnosti ali i međunarodnih organizacija.

Naveo je da je osim ove sugestije, Ministarstvo uvažilo praktično 90 odsto ključnih primedaba koje su se čule tokom javne rasprave, a koje su tako postale sastavni deo revidiranog teksta predloga zakona.

"Pokazalo se da javna rasprava ima smisla, da je mobilisala dosta ljudi, stručnu javnost posebno, ljude s univerziteta, iz instituta. Mnogo reakcija je bilo i od advokata i pravne struke, dobili smo dosta sugestija iz prakse. To je i bio cilj, da dobijemo transparentnije rezultate koji će brže i bolje dati rezultate", precizirao je ministar.

Novina je, prema njegovim rečima, i to što je finansijsko restrukturiranje, kao mera za pripremu i realizaciju samog procesa privatizacije takođe izbačena iz nacrta zakona, jer je procenjeno, kako je naveo, da je ona suviše složena i komplikovana da bi se takvom metodom rešavala pitanja privatizacije preduzeća koja su ostala u portfelju Agencije za privatizaciju.

Ministar je dodao i da je ključna zakonska izmena to što je model privatizacije, da bi se prevazišli problemi negativnog ili nultog kapitala, upotpunjen tako da štiti sve tržišne institute, posebno prava poverilaca i traži njihovu saglasnost u tom procesu.

"Stupanjem na snagu ovog zakona defakto se ukida status preduzeća u restrukturiranju i time se poštuje do kraja odluka Ustavnog suda. Preduzeća će dobiti neko dodatno vreme, ali samo u procesu privatizacije, odnosno u procesu stečaja ako to bude nažalost jedina opcija za neka od njih", izjavio je Vujović.

Zaštita svojinskih prava u tim firmama biće, prema njegovim rečima, pojačana zakonskim odredbama koje izričito kažu da su prava poverilaca, uključujući i prava države kao poverioca, prava koja se moraju poštovati jer na njima počiva tržišna privreda.

Kad je reč o korekcijama u predlogu novog zakona o stečaju, Vujović je naveo da su u ovom trenutku neznatne, jer je cilj zakonskih izmena bio da se stečaj ubrza, a poveriocima obezbedi mnogo više prava da biraju i upravljaju radom stečajnih upravnika.

"Cilj je, drugim rečima, bio da se omogući da se imovina što pre vrati u proces proizvodnje, što je takođe u sklopu odluke Ustavnog suda o poštovanju osnovnih instituta svojine kao ugaonog kamena tržišne privrede", napomenuo je ministar.

Vlada Srbije je usvojila juče predloge drugog seta reformskih zakona - o privatizaciji i o stečaju, i uputila ih Skupštini na raspravu i usvajanje po hitnom postupku.

Vujović: Struja mora da poskupi, najjeftinija je u regionu

Govoreći o mogućem povećanju cene struje, v. d. ministra finansija Dušan Vujović kaže da će povećanje cene struje sigurno biti udar na standard građana i napominje da Srbija ne može još dugo da izdrži sa cenom koja je znatno niža nego bilo gde u regionu.

"Srbija trenutno ima najjeftiniju struju u regionu i ona je oko 30 odsto jeftinija nego u Makedoniji, a 40 nego u Crnoj Gori i Bosni. Ne znam da li postoji bilo šta u Srbiji što je za 30-40 odsto konstantno jeftinije nego u susednim zemaljama, od mleka, hrane, stanova, bilo čega", ističe Vujović.

Dodaje, međutim, da se kompleksna rešenja za "Elektroprivredu Srbije" ne mogu tražiti samo poskupljenjem struje.

"Kvalitet menadžmenta, način upravljanja, tehnički gubici, problem naplate nisu pitanja cene. To su pitanja koja se tiču promene organizacije rada i funkcionisanja EPS-a", objašnjava ministar Vujović.

Rešavanje ovih problem, kaže, ipak ne isključuje poskupljenje struje, koje je između ostalog potrebno i da bi se ljudima poslao signal da moraju da štede.

"Ja sam nedavno menjao rasvetna tela u svojoj kući. Sedam puta se smanjuje potrošnja samo kada promenite klasične sijalice LED sijalicama. Ako bi u Srbiji svi imali motiva da promene sijalice mi bismo sedam puta smanjili potrošnju koja nije zanemarljivi deo ukupne potrošnje. Ako bismo to isto uradili sa grejnim telima Srbija bi oslobodila ogromnu količinu energije da se koristi za potrebnije stvari", zaključuje ministar.