Zakoni za efikasnije poslovanje

Izmene zakona o privatizaciji i stečaju najavljuju se već godinu dana. Oni su deo reformskog plana, njihovo usvajanje je jedan od prioriteta Vlade i bili su najavljeni u premijerovom ekspozeu.

Najpre, Zakon o privatizaciji se odnosi na 584 preduzeća, uključujući preduzeća u restrukturiranju kojih je 157. Ona budžet koštaju oko 740.000.000 evra godišnje i zato je zakonom predviđeno da se njihov status okonča do aprila iduće godine, dakle do godišnjice Vlade. Rok za privatizaciju ostalih preduzeća je kraj iduće godine.

Kako RTS saznaje, privatizacija će biti moguća prodajom kapitala, prodajom imovine, strateškim partnerstvom ili prenosom kapitala bez naknade. Agencija za privatizaciju treba da obezbedi transparentnost i formiranje cene po fer tržišnim uslovima.

Zakon o stečaju treba da obezbedi uslove za bolji poslovni ambijent, efikasnije sprovođenje stečajnog postupka i sprečavanje zloupotreba i korupcije u tom procesu. Cilj je da se povećaju prava poverilaca i da se otklone problemi uočeni u praksi.

Kako RTS saznaje, omogućena je puna zaštita hipotekarnih poverilaca, a poverioci su ti koji odlučuju o izboru stečajnog upravnika kako bi se stečaj ubrzao i bio efikasniji. To su samo neke od izmena, više detalja ćemo znati kada zakoni budu i objavljeni.

O smeni direktora u javnim preduzećima

Kako RTS saznaje, danas ili u četvrtak direktori nekoliko ključnih javnih preduzeća biće smenjeni, a novi će biti izabrani na konkursima. Razlog - očigledan. Gubici. Od 730 javnih preduzeća, 510 posluje sa gubitkom koji se meri oko 600.000.000 evra.

Ekonomista Ivan Nikolić smatra da sama promena rukovodstva ne može kratkoročno da da rezultat. 

"To je pitanje položaja tih preduzeća u srpskoj ekonomiji, i nije pitanje samo upravljanja nego i pitanje njihovih cena, pitanje naplativosti i samih njihovih potraživanja", kaže Nikolić. 

"Smatramo da je smena menadžmenta neophodna, mora se dati profesionalcima da vode ta preduzeća da ih preokrenu, da ih učine profitabilnim i da pruže bolje usluge građanima", kaže Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji.

Javni dug Srbije iznosi i do dvadeset jedne milijarde evra, što uključuje i dugovanja javnih preduzeća od oko tri milijarde. Iako visok, ukupan dug je i dalje niži nego u susednim državama. To, ipak, nije za utehu. Zbog toga i sama potpredsednica Vlade Kori Udovički upozorava da ćemo, ukoliko hitno ne počnu reforme, raditi samo za kamate.

Zbog toga zakoni o stečaju i privatizaciji - već u utorak idu pred poslanike.