Bankarski sektor u minusu

"Univerzal" i još 14 banaka završilo je prošlu godinu sa gubicima i to je bilo dovoljno da ceo bankarski sektor od 30 banaka bude u minusu. Udruženje banaka ne saopštava koje su banke u gubicima, a kao razloge za loše rezultate navode manju potražnju za kreditima, a veće kašnjenje u vraćanju pozajmica.

"Banke imaju previše raspoloživih sredstava, a da nema onih kojima bi banke mogle da plasiraju svoje kredite", kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Prema njegovim rečima, to je dobro za klijente jer znaju da svakog trenutka mogu da raspolažu svojim parama, a loše za banke jer je "umrtvljeno mnogo para".

S jedne strane, bankari se žale jer nemaju kome da odobre kredite, jer već sada svako treće preduzeće kasni sa otplatom pozajmica. S druge strane, i privreda i građani se žale da nemaju od koga da uzmu kredite s obzirom na to da su kamatne stope izuzetno visoke. Na taj način dobili smo pravo vrzino kolo.   

"Jeste napravljeno vrzino kolo. Problem je što su skupi izvori sredstava koje banke koriste. Takođe, nemogući su uslovi kredita za privredu, jer ne postoje toliko profitabilni poslovi koji bi mogli da izdrže tako visoku kamatu", kaže Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije.

Smatra da je rešenje u nekim merama fiskalne i monetarne politike. A ta rešenja koja bi pomogla privredi, mogu biti i jednostavna i brza.

"Neka naša projekcija pokazuje da, ukoliko ne bi postojao porez na plate manji od 22.000 dinara, što je otprilike minimalac, to bi omogućilo da se više ljudi zapošljava u sektoru proizvodnje i sektoru malih i srednjih preduzeća", navodi Miloš Blagojević iz "Naleda".

Svi su saglasni da su na potezu i nova vlada i Narodna banka, ali i same banke koje, prema oceni stručnjaka, i pored svih izgovora o kreditnom riziku zemlje, imaju manevarskog prostora za smanjenje marži, a time i kamata.