Porodične firme bez podrške

U domaćoj fabrici mikrokontrolera - procesora za raznovrsne elektronske uređaje, Katarina radi na pakovanju komponenti na matične ploče. Dnevno sa kolegama završi od 80 do 100 ploča za procesore.

"Trenutno imamo order od 400 komada. Dodajemo otpornike letvice, prekidače - sve što spada u 'tru hold' komponente", kaže radnica Katarina Savković.

Dragan kontroliše i prepravlja modele ako dođe do namenskih promena ili ako ne prođu test.

"Svi oni proizvodi koji ne prođu test, dođu na pregled i doradu gde se utvrđuje da li je problem u proizvodnji ili je neispravna neka komponenta", kaže elektrotehničar Dragan Erski.

Počeli su bez ičije pomoći, kao mala porodična firma, a sada zapošljavaju više od 60 radnika i izvoze u 110 zemalja. Kažu - za uspeh ne treba mnogo.

"Da recimo programiraš, treba ti 20 do 30 hiljada dinara za laptop, šolja kafe i već u svojoj kuhinji imaš radno mesto i možeš da prodaš taj proizvod na internetu. Nisu potrebna ne znam kakva ulaganja", kaže Nebojša Matić, vlasnik i direktor firme "Mikroelektro".

Prema podacima Evropske komisije, 75 odsto privatnih firmi u Hrvatskoj su porodične, a 50 odsto radno sposobnog stanovništva zaposleno je u takvim firmama. Nemaju beneficija, mada se razgovara o tome da se zapošljavanje članova domaćinstva tretira kao 'start ap', pa da doprinosi na plate i poreze budu manji.

"Između tri do pet hiljada evra bio je temeljni kapital. Sad su omogućili da se to radi za 100 do 150 evra registracije, s tim da ste obavezni da se u dve do tri godine dokapitalizuje puna vrednost kompanije, što je naravno za mlade ljude izvrsna stvar", kaže Natalija Pekić, ekonomista iz Hrvatske.

"Fijat", "Henkel", "Ikea" - takođe su porodična preduzeća koja su profesionalizovala upravu, postala multinacionalna i zapošljavaju na hiljade ljudi. Za uspeh, ipak, nije dovoljan samo trud, nego i poznavanje psihologije, ekonomije, pravnih i poreskih propisa.

"U regionu, znanje mnogo nedostaje i tu bi mogla država nešto da napravi, recimo da podstakne neku obuku konsultanata, neku edukaciju da napravimo neke ekipe profesionalaca koje će sutra biti u stanju da pomognu tim preduzećima", smatra profesor Jaka Radnjal iz Slovenije.

U pojedinim zemljama, prelazak vlasništva sa roditelja na decu država oporezuje i do 50 odsto, zbog čega se naslednici često odluče da prodaju preduzeće.

Osnivači uglavnom ne žele da porodični posao predaju drugome, i čim se to prekine rast takvog preduzeća se zaustavlja.

Rešenje za stručnjake je zapošljavanje menadžera, što bi perspektivnim firmama obezbedilo dalji rast i povećanje broja zaposlenih.