Posrnule firme, teret i preduzetnicima

Oči javnosti najčešće su uperene u javna preduzeća. Prekomerno stranačko zapošljavanje, subvencionisanje i pokrivanje dugova, razlozi su za taj pojačani monitoring. Država najavljuje da će na stotine preduzeća koja su sada u procesu restrukturiranja, biti privatizovana. Procena je da će najveći broj onih koji su na toj listi završiti likvidacijom.

Posle višegodišnjeg poslovanja sa dva preduzeća koja su sada u restrukturiranju, firma Ljiljane Stanojević na računu ima minus od 1,4 miliona dinara. Ono što joj pripada ne može da dobije, jer su takva preduzeća zaštićena od bilo kakve prinudne naplate.

"Imam poteškoća da platim svoje obaveze vezane za porez, doprinose, rate kredita. Jedan radni dan mi je vrlo težak, jer pola dana moram da se pravdam ljudima, da im pomeram rokove, da se plašim da li će me neko blokirati", kaže Stojanovićeva.

Sa sličnim problemom suočava se još stotine malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

"Postoji veći broj firmi koje su zbog nemogućnosti da naplate ova potraživanja u situaciji da zatvore firme", rekla je preduzetnica Gordana Đurđević.

Da je tako govore i brojke - 153 preduzeća u restrukturiranju, privatnim povericima duguju oko četiri milijarde evra. Moguće rešenje ponudila je Unija poslovnih žena Srbije. Amandman na Zakon o privatizaciji, koji su predložili parlamentu, predviđa pretvaranje potraživanja u obveznice, umesto u kapital.

Prema rečima Gordane Đurđević, to bi praktično bila kompenzacija obaveza koje su napravila preduzeća u restrukturiranju, u većinskom državnom vlasništvu, sa obavezama koja imaju mala i srednja preduzeća prema državi, odnosno porezi i doprinosi.

Ono što im pripada poverioci bi mogli da dobiju posle 15. maja, kada prema odluci Ustavnog suda, država prestaje da štiti preduzeća u restrukturiranju. Ali, može li se od njih izvući i neki dinar?  

Ekonomista Duško Vasiljević kaže da je sledeći neminovan korak pokretanje stečaja, posle čega sledi naplata kroz stečaj.

"Problem je što su ta preduzeća u restrukturiranju u ozbiljnim problemima, imaju ogromne dugove. Mnoga od njih praktično ništa ni ne proizvode već godinama, tako da postoje vrlo male mogućnosti za poverioce da se na drugi način naplate", smatra Vasiljević.

Kako 15. maj ne bi bio dan D za preduzeća u restrukturiranju, Vlada priprema prelazno rešenje koje će očuvati preduzeća do izmena zakona o stečaju i privatizaciji.

Upravo novi zakoni o stečaju i privatizaciji najverovatnije će odrediti sudbinu preduzeća u restrukturiranju, samim tim i njihovih poverilaca. Njihovo usvajanje najavljeno je za kraj juna.