Krediti u švajcarcima pred sudom

Klijent Zoran Đurđević je 2008. godine podigao stambeni kredit vezan za švajcarski franak u vrednosti 100.000 evra. Prvih nekoliko meseci rata mu je bila 700 evra, a onda je počela da raste, kao i njegov dug.

Đurđević kaže da danas posle pet godina otplata rata i glavnica duguje "Pireus banci" 120.000 umesto 100.000, za koje se zadužio 2008. i rata mu je 1.050 evra.

I dalje, kaže, rate plaća na vreme jer stan izdaje i pozajmljuje novac od prijatelja, ali neće moći još dugo.

Banka nije pristala da mu odobri grejs period i zato je odlučio da je tuži preko udruženja građana "Efektiva". I posle godinu i po čekanja, i proglašavanja sudova za nenadležne, Prvi osnovni sud zakazao je pripremno ročište za 16. jun.

Dejan Gavrilović iz udruženja građana "Efektiva" rekao je da su tužbom obuhvatili "Eurobanku", "Pireus banku" i "Hipo banku", jer smatraju da imaju najviše izdatih kredita.

"Reč je o broju od 8.000 do 10.000 ugovora o kreditu. Deo tužbenog zahteva koji se odnosi na korekciju kamatnih stopa - računica pokazuje da je u pitanju čak 10.000.000 evra", kaže Gavrilović.

Tužene banke o tužbi ne žele da govore. Moguće je, kažu upućeni, da sud presudi da su banke dužne da vrate novac koji su naplatile na osnovu samovoljnog dizanja kamata, jer su takve odluke već donete po više pojedinačnih tužvi, a to je preporučila i Narodna banka.

"Ne postoji osnov za onaj deo tužbe koji se odnosi na deviznu klauzulu, jer u to vreme nijedna strana nije mogla znati niti da utiče na kretanja na deviznom tržištu kada su u pitanju kamatne stope i odnos švajcarca, dinara i evra, tako da osnov za to realno ne postoji", smatra ekonomista Hasan Hanić. 

Spor će kaže potrajati, a u prilog očekivanja klijenata ne ide ni nedavna odluka Ustavnog suda, po kojoj u Srbiji više nije moguće podnositi kolektivne tužbe.