Sajam lakši put do novih klijenata

U Hanoveru je završen najveći svetski sajam industrije. To je bila prilika da se pokažu najnovija dostignuća, ali i sklope ozbiljni poslovi. Srbija ove godine nije imala nacionalni štand, ali jeste svoje predstavnike.

Na trinaest tematskih izložbi u Hanoveru mogla su se videti najnovija čuda automatizacije u industriji, pogonske tehnike ili "zelenih" tehnologija.

Šarenilo, gužva i - lale. Dvesta hiljada ovih cvetova bilo je postavljeno u čast Holandije, ovogodišnje zemlje partnera sajma u Hanoveru.

Sajamski prostor obuhvata 27 hala, sa pet hiljada izlagača. Među nekoliko stotina hiljada posetilaca, najviše je, ipak, bilo potencijalnih poslovnih partnera ili kupaca proizvoda koji se nude.

Lep štand na skupoj lokaciji nije garancija da ćete potpisati dobre ugovore. Da bi vas ozbiljno shvatili, potencijalni partneri prate i koliko ozbiljno vi pratite sajmove.

Urednik časopisa "Industrija" Nikola Mirković rekao je da potencijalni kupac kada vidi gde sve firma izlaže naravno da će se odlučiti da sarađuje pre sa njom nego sa firmom koja drži samo do svog proizvoda i do toga da proda sve što ima u magacinu.

Inostrani partneri o kojima se u Srbiji rado priča, rado bi i došli do novih klijenata, pod uslovom da mogu da ih nađu.

Predstavnik Hanoverskog sajma u Srbiji Nemanja Hadži-Pavlović kaže da svaka firma koja želi da pronađe kupce na stranim tržištima bi trebalo da dođe na sajam jer se danas poslovi ne sklapaju ni telefonom ni mejlom već upravo ličnim kontaktom.

Portparol Hanoverskog sajma Brok Makormak rekao je da je ovo verovatno najefikasniji način jer klijenti mogu da dođu ovde i za pet dana na jednom mestu mogu da sretnu potencijalne kupce iz celog sveta.

Za male kompanije poput ovih iz Srbije, sajmovi su dobra šansa za izlazak na tržište. To je skupa investicija, pa je za sve sa ograničenim budžetom pravo rešenje nastup na zajedničkom štandu.

Vlade Rajević iz kompanije "Termorad" iz Požege kaže da postoje određeni problemi koji se pojave kada nemate iskustva a treba da izađete sami, tako da je ovako mnogo lakše.

Srbija ove godine nije imala nacionalni štand, ali zahvaljujući projektu prekogranične saradnje sa Bosnom i Hercegovinom, po pet kompanija iz obe zemlje došlo je u Hanover.

Nataša Knežević iz Regionalne razvojne agencije "Zlatibor" kaže da su firme koje imaju izvozni potencijal na sajmu.

Adi Alić iz firme "Strojal" iz Sarajeva rekao je da je na sajmu prvi put sreo firme iz Bosne i Hercegovine i Srbije i da su već ugovorili određene poslove.

Ne ugovaraju se, ipak, svi poslovi odmah. Za one najveće nekad prođe godina ili dve pre potpisivanja ugovora, dok vas klijent dobro ne upozna.

Desilo se srpskim izvoznicima i da sa njima posle sajmova konktaktira neko ko je samo uzeo brošuru na njihovom štandu i ponudi posao od nekoliko miliona evra. Zvuči kao bajka iz zemlje lala, ali je samo čista poslovna realnost.

broj komentara 2 pošalji komentar
(subota, 12. apr 2014, 17:00)
anonymous [neregistrovani]

dokumentarni film

Zasto niko iz vlasti,niti opozicije,nije snimio sajamsku izlozbu odavde ili drugde,preveo na srpski,i argumentovao sta mi mozemo da iskoristimo sa ovog sajma!Ili barem da se obaveste ljudi koji bi voleli da odu na taj sajam,ali nisu mogli otici ,ili zele cisto da budu informisani u vezi ovako velikih dogadjaja.Prati li nasa drzava ove dogadjaje ,sa kolikom paznjom,i kakve koristi ima drzava od toga?Pratite li me???

(subota, 12. apr 2014, 15:01)
anonymous [neregistrovani]

Clanak

Kakav clanak! Mi u mulju,bez strategije, gledamo da kroz neku slamku dodjemo do vazduha.Vazduha mozda i ima,ali nikako da nadjemo tu slamku.