NBS: Očekivane investicije milijardu evra

Viceguverner NBS-a Veselin Pješčić rekao je da će strane direktne investicije u Srbiju u ovoj godini, prema procenama Narodne banke Srbije, biti oko milijardu evra.

Na prezentaciji izveštaja o inflaciji, Pješčić je rekao da bi prema toj projekciji najviše stranih direktnih investicija, oko 45 odsto, trebalo da završi u energetskom sektoru, a zatim slede trgovina i prerađivački sektor.

Pješčić je podsetio da su prošle godine strane direktne investicije u Srbiju iznosile 750 miliona evra. 

Narodna banka Srbije objavila je i da je projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu korigovala naniže, na oko jedan odsto, a u 2015. taj rast trebalo bi da bude oko dva procenta.

Generalni direktor Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku NBS-a Branko Hinić rekao je na predstavljanju izveštaja o inflaciji da je glavni razlog za smanjenje projekcije BDP-a u ovoj godini visoka osnovica poljoprivredne proizvodnje prošle godine.

"Zbog veće poljoprivredne proizvodnje nego što je ranije procenjeno, rast BDP-a u 2013. bio je viši nego što smo očekivali a to je bilo dva odsto, i iznosio je 2,4 odsto", rekao je Hinić.

Prema njegovim rečima, projekcija o usporavanju rasta BDP-a Srbije u ovoj godini na oko jedan odsto zasniva se na pretpostavkama o prosečnoj poljoprivrednoj sezoni i iscrpljivanju efekata automobilske i naftne industrije.

Sa stanovišta tražnje, ta projekcija se, kako je naveo Hinić, zasnova na očekivanom padu finalne potrošnje, blagom oporavku investicija, kao i povećanoj tražnji glavnih spoljnotrgovinskih partnera.

"Posmatrano sa rashodne strane, rast bi trebalo da bude vođen neto izvozom, s obzirom na očekivani opravak evra", rekao je Hinić i istakao da će opravku investicija doprineti i početak pregovora o članstvu Srbije u EU, ali i niska prošlogodišnja osnovica. 

Postepeni porast inflacije

Govoreći o inflaciji, naveo je da će niska prošlogodišnja baza uticati na postepeni porast inflacije u toku ove godine, ali bi, prema njegovim rečima, inflacija u 2014. u proseku trebalo da iznosi četiri odsto, što je u skladu sa inflatornim ciljem NBS-a.

"Rizici ostvarenja projekcije inflacije odnose se pre svega na kretanje cena poljoprivrednih primarnih proizvoda i kretanja cena u međunarodnom okruženju, a u određenoj meri i na domaća fiskalna kretanja", rekao je Hinić.

Kako je objasnio, "neočekivano snažno" pojeftinjenje neprerađene hrane, pre svega voća, uticalo je na to da se međugodišnja inflacija u četvrtom tromesečju 2013. kreće ispod dozvoljenog odstupanja od cilja.

"Procenjujemo da će se inflacija u tekućem tromesečju vratiti u granice cilja od četiri odsto, plus ili minus 1,5 procentnih poena, i zatim kretati u tom rasponu", rekao je Hinić.

On je dodao da su pozitivne tendencije na koje su iz NBS-a ukazali u prethodnom izveštaju o inflaciji nastavljene - inflacija je na niskom nivou, a ekonomska aktivnost u 2013. bila je vođena neto izvozom iznad očekivanja.

Dodao je da će u narednom periodu glavnu neizvesnost u pogledu eksternog okruženja predstavljati reakcija finansijskih tržišta na smanjenje kvantitativnih olakšica američkih Federalnih rezervi (FED), što će odrediti jačinu efekta na valute zemalja u usponu.

Zadržana referentna kamatna stopa 

Podsetio je da je Izvršni odbor NBS-a na poslednjoj sednici zadržao referentnu kamatnu stopu na 9,5 odsto.

Hinić je rekao da će nastavak ublažavanja monetarne politike zavisiti prvenstveno od jačine potencijalnih negativnih efekata smanjenja programa kvantitativnih olakšica FED-a na devizni kurs i premiju rizika zemlje.

Dodao je da su se, kao najosetljivije na smanjenje kvantitativnih olakšica FED-a, do sada pokazale tzv. zemlje u usponu koje karakteriše izražena spoljna neravnoteža.

"Srbija je u tom pogledu ostvarila znatan napredak - deficit tekućeg računa u 2013. bio je upola niži nego 2012. i iznosio je 1,6 milijardi evra ili pet odsto BDP-a. Očekujemo da će taj deficit na sličnom nivou ostati i tokom ove godine", rekao je Hinić.

Prema njegovim rečima, iako je spoljna neravnoteža Srbije smanjena, potreba za eksternim izvorima finansiranja i dalje postoji.

"Imajući u vidu značaj održivih javnih finansija na makroekonomsku stabilnost zemlje, posebno u uslovima nestabilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu, NBS snažno podržava opredeljenost Vlade Srbije da sprovede mere fiskalne konsolidacije i strukturne reforme", rekao je Hinić.

Istakao je da bi kredibilno sprovođenje tih mera povećalo otpornost domaće ekonomije na eksterne šokove, a sklapanje aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom doprinelo bi pozitivnoj percepciji investitora u pogledu ulaganja u Srbiju.