Reciklaža, korist za državu i sakupljače

Prošle godine, od ekološke takse naplaćeno je oko pet milijardi dinara, iako je naplata bila svega 20 odsto. Međutim, sredstva od takse ne dobijaju oni kojima su namenjena, pa recikleri upozoravaju da je njihov opstanak doveden u pitanje.

U Srbiji, na divljim deponijama završi više od 80 odsto otpada. Ne postoji organizovan sistem sakupljanja sekundarnih sirovina, a time se uglavnom bave Romi.

U Vinči je, pored najveće deponije u zemlji, romsko naselje u kome svi žive od prikupljanja otpada. Stevica Mladenovski, koji ima 44 godine, kaže da je tu rođen i da mu je otac tu radio sve do smrti.

"Ja nisam išao u školu i šta ću, imam sedmoro dece i od ovog živim", kaže Mladenovski.

I David, koji skuplja staro gvožđe, kaže da kraj deponije živi tri godine. "Tu spavamo, tu sve skupljamo, staro gvožđe, plastiku i tako se bavimo metalom", kaže David.

Prema procenama Privredne komore Srbije, u našoj zemlji ima 30.000 individualnih sakupljača sekundarnih sirovina, čiji bi rad mogao da bude legalizovan otvaranjem 30 takozvanih "zelenih fabrika" sa po hiljadu radnika.

"Romi i u Evropi isto tako rade, samo mnogo organizovanije. Edukovaniji su, imaju zaštitnu opremu, čak im se plaćaju porezi i doprinosi. Kod nas toga, nažalost, nema. Nadam se da će to jednog dana ući u sistem", kaže Slavko Jovanović iz Nacionalnog saveta Roma.

Prošle godine, prerađeno je za četvrtinu manje otpada nego 2012. godine. Broj zaposlenih smanjen je za oko dve hiljade.

Prvi razlog za to je, kako kaže Ana Petrović Vukićević iz Udruženja reciklera Srbije, to što država nije isplatila nadoknadu za prerađeni otpad u 2013. godini.

"Prosto, likvidnost preduzeća ili fabrika koje se bave reciklažom dovedena je na taj način u pitanje. Kao posledicu toga mi na današnji dan imamo oko pet miliona kilograma opasnog otpada za koji nemamo više sredstava da preradimo", kaže Ana Petrović Vukićević.

Procenjuje se da Srbija, zato što ne reciklira, godišnje gubi 50 miliona evra.