Održati poverenje u bankarski sistem

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković kaže da poverenje u bankarski sistem mora da se održi bez obzira na to što je izborna kampanja u toku, a trenutno pomeranje kursa dinara objašnjava uticajima sa međunarodnog finansijskog tržišta.

"Nisam nijednog trenutka razmišljala o težini onoga kako će se u javnosti predstavljati situacija (u vezi sa oduzimanjem dozvola bankama) zato što su izbori u toku, jer mora da se živi i posle izbora", rekla je Tabakovićeva, gostujući u Dnevniku RTS-a.

Kako je istakla, poverenje u bankarski sistem i centralnu banku mora da postoji bez obzira na to da li su izbori u toku.

Tabakovićeva kaže da nijedna od 29 banaka nema probleme koje je imala Univerzal banka, kojoj je prošle nedelje NBS oduzela dozvolu za rad.

Ipak, upozorava da bi to moglo biti ozbiljno ugroženo manipulacijom "kojom se stvara nesigurnost štediša, deponenata i investitora, dovođenjem u stanje nepoverenja prema bankarskom sistemu, neodgovornim napisima kojima se dovodi u pitanje osnovni postulat bankarskog sistema - poverenje".

Tabakovićeva kaže da te tvrdnje temelji na osnovu stanja likvidnosti, obaveznih rezervi i drugih pokazatelja koje NBS prati u dužem periodu.

Prema njenim rečima, Agrobanka je koštala budžet, kroz fond koji Agencija za osiguranje depozita, ali i poreske obveznike - blizu 400 miliona evra.

"Ukoliko ne rešavate problem, koji je na primer u Privrednoj banci bio 18 miliona evra, nego banku dokapitalizujete, društvu se ispostavi problem vredan 100 miliona evra", kaže guverner centralne banke.

Kaže da prve procene pokazuju da su četiri banke kojima su oduzete dozvole za rad - Agrobanka, Univerzal banka, Privredna banka i Razvojna banka Vojvodine, koštale građane i budžet oko 800 miliona evra. 

Prema njenim rečima, osnovni razlog za propast banaka bio je taj što nisu preduzimane odgovarajuće mere, već su se problemi odlagali, a štampale se menice i ulivao gotov novac iz budžeta u banke.

Komentarišući to što je držva za celu prošlu godinu intervenisala na tržištu sa 435 miliona, a od početka godine do sada sa već 420 miliona evra, Tabakovićeva je rekla da to dokazuje da vrednost domaće valute i odnos prema evru ne zavise samo od snage domaće privrede i domaćih kretanja, već i od turbulencija na stranim tržištima.

"Turska, sa vrlo jakom industrijom, ima problem sa slabljenjem valute - do 24. januara ove godine oslabila je 7,6 posto, kada je dinar oslabio za samo jedan procenat. Dinar trpi i ono što trpi forinta, i poljski lev i turska lira. To su turbulencije koje dolaze sa američkog tržišta zbog povlačenja jeftinog novca i investitora", navela je Tabakovićeva.

Prema informacijama NBS-a, u poslednjih pet godina ovo bilo najveće povlačenje investitora sa svih tržišta ovog regiona, dodala je Tabakovićeva i istakla da povlačenje investitora nije uzrokovano nepoverenjem u bankarski sistem ili monetarnu politiku.

Na pitanje da li izbori utiču na slabljenje dinara, Tabakovićeva kaže da bi izbori verovatno uticali da sve stranke nisu svesne da su reformski potezi nužni.

"Izbori treba da donesu promenu i u finansijskom sistemu, da žrtve ne bi bile i banke i poverenje i štediše", zaključuje Tabakovićeva.