Cena kvadrata "kroji" porez

Rok za uplatu prve rate poreza na imovinu za 2014. godinu ističe 15. februara. Ove godine poreska osnovica je tržišna vrednost stana.

Da bi izbegle ogroman skok poreza za pojedine gradske zone, mnoge lokalne samouprave su to povećanje ograničile. U Beogradu novi obračun u odnosu na stari ne može biti veći od 80 odsto.

U beogradskoj Upravi prihoda ima mnogo posla, ali će građani kao i do sada prvu ratu novog poreza platiti po starom obračunu.

Iako ne živi u kraju gde su stanovi skupi, Milan Đorđević sa Karaburme voleo bi da novo poresko rešenje vidi što pre, jer svaki dodatni trošak, ozbiljno ugrožava porodični budžet.

"Sva studenta jedna plata u kući, sva ova poskupljenja, 80 posto na dve i po hiljade to je dve hiljade i nešto", rekao je Milan Đorđević.

Nadležni kažu, da prema dosadašnjim podacima, na području Beograda osim Zvezdare, svaka opština ima neki kraj u kome je nova poreska osnovica čak i niža od stare.

Tamo gde su stanovi skupi drastično je veća, ali zbog odluke Privremenog gradskog veća, novo poresko zaduženje, ne može biti veće od 80 odsto.

Slobodan Milosavljević, gradski sekretar za finasije Beograda rekao je da će građani nova rešenja o porezu na imovinu dobijati tokom aprila, maja i juna iz prostog razloga što imamo 611.000 poreskih obveznika fizičkih lica.

Neki gradovi su već uradili probne obračune, u Kragujevcu se zna da će porez u proseku biti veći za 60 odsto, Nišu 25, Kruševcu 19, Užicu 15 odsto. Novo poresko zaduženje prvi put ima u vidu razliku između tržišne vrenosti kuće i stana.

"Iz tih razloga našim obveznicima, građanima koji imaju kuće porez će se umanjiti za 2014. u odnosu na 2013. godinu, dok se onima koji imaju stanove podiže", rekla je Mirjana Milanović iz Uprave javnih prihoda Kruševca.

Povećanje osnovice i koeficijenta obračuna, ublažiće to što građani više neće plaćati naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. Dodatne olakšice porez mogu prepoloviti, ali to ne važi za stanove u kojima vlasnici ne žive.

Član gradske uprave Kragujevca Nebojša Vasiljević rekao je da će rast sigurno ići od nekih 30 do 100 odsto u ekstra zoni i prvoj zoni, a umanjenja od 30 i 50 odsto u četvrtoj i petoj zoni.

Za osiromašene opštinske budžete, porez na imovinu je sve važniji prihod. Da ne bi visokim porezima, opteretili građane, mnogi su prionuli da popišu ono što do sada nije oporezivano.

U tom poslu devet opština Istočne Srbije, pomaže Nemačka organizacije GIZ.

"Popisivači su mesec i po dana na terenu, dosadašnji podaci govore da su dve trećine nadogradnja, da imamo proširenu kvadraturu, a da je jedna trećina do sada bila potpuno van evidencije jer su novogradnja", rekao je Aleksander Grunauer iz Nemačke organizacije GIZ.

Neslavna statistika po kojoj je svaki peti objekat kod nas, van domašaja poreznika, u dogledno vreme mogla bi da se promeni.