Srpsko seme osvaja njive u okruženju

Srbija je bogata velikim brojem starih autohtonih sorta voća i povrća koje su se gajile ili se gaje na našem području. Istraživanja pokazuju da u Srbiji postoji čak 170 biljnih vrsta koje su izumrle ili su pred izumiranjem. U skladu sa vremenom koje dolazi, naši instituti ipak stvaraju i nove sorte i hibride. Prepoznatljivi smo i danas u svetskim razmerama po semenskom i sadnom materijalu povrća, voća i žitarica.

Na našim poljima više nema kukuruza krivaka ili osmaka. U voćnjacima je sve manje ili nema kruške karamanke, jabuke kolačare i kožare, šljive ranke i belošljive, paradajza jabučara.

Naše domaćice sada kuvaju pasulj gradištanac iz Kirgistana i Argentine i tetovac iz Kine. Zubu vremena i hibridizacije odoleva leskovačka paprika - nizara.

"To je autohtona sorta koja ne gubi ni jedne godine. Isto seme se koristi već 350 godina", kaže Radomir Kostić iz Donje Lokošnice.

Ipak i danas je Srbija u svetu prepoznatljiva po stvaranju novih sorti i hibrida. Prednjačimo u povrću i žitaricama. Kvalitetno seme povrća osvojilo je njive u okruženju. Čak 95 odsto paprike u Makedoniji proizvede se od našeg semena.

Selekcioner iz Velike Plane Ivo Đinović ističe da se ukrštanjem dobijaju otporne i rodne sorte.

"Selekcija nikada ne miruje. Tako da mi od starih sorti paradajza koristimo ukus i kvalitet, a ukrštanjem sa modernim linijama i genotipovima koji se stvaraju selekcijama, dobijamo otporne, rodne i trajne sorte i hibride paradajza koje mogu da trpe transport i čuvanje u rafovima", objašnjava Đinović.

Naš semenski kukuruz i pšenica zauzimaju velike površine u žitorodnim rejonima Rusije, Ukrajine, Rumunije.

Života Jovanović sa Instituta za kukuruz Zemun Polje ističe da je Srbija i dalje jedna od glavnih sila kad je u pitanju semenska proizvodnja kukuruza.

"Domaći proizvođači semena su svakako konkurentni kad je u pitanju genetski potencijal , rodnost i agroekološki uslovi gajenja", rekao je Jovanović.

Značajna devizna sredstva Srbija svake godine ostvari izvozom semenske pšenice i kukuruza oko 30 miliona dolara.

Međutim, mnogo novca nam ode na uvoz kultura po kojima smo prepoznatljivi i za koje imamo idealne uslove gajenja. Uvozimo paradajz, papriku i grožđe iz Makedonije i Turske, lubenice iz Albanije i Grčke, crni i beli luk iz Kine i Holandije. Godišnje nas uvoz desetak hiljada tona pasulja košta oko sedam miliona evra.

Pred Srbijom i njenim poljoprivrednicima je težak zadatak na očuvanju starih i autohtonih sorti, ali i borba za nove hibride, voćne vrste i tržišta.