Stiglic: Nema skorog ekonomskog boljitka

Ekonomista i nobelovac Džozef Stiglic ocenio je da se ekonomski boljitak na globalnom nivou ne može očekivati u skorijoj budućnosti.

"Iako je u 2013. godini svet izbegao drugi deo 'Velike depresije', nije realno očekivati značajno poboljšanje ni u 2014, ni u skorijoj budućnosti", rekao je Štiglic u autorskom tekstu za NIN.

Stiglic smatra da se "i na globalnom i na nacionalnom nivou politički sistemi čine nesposobnim da sprovedu reforme koje bi mogle da stvore uslove za bolju budućnost".

"Možda će globalna privreda funkcionisati malo bolje u 2014, a možda i neće", dodaje Stiglic.

Prema njegovim rečima, gledano u širem kontekstu i na 2013. i na 2014. će se gledati kao na godine propuštenih prilika.

Stigic je ocenio da je globalna ekonomija izbegla drugi deo "Velike depresije", ali je upala u "Veliku slabost" u kojoj prihodi velikog dela stanovništva u razvijenim privredama jedva da rastu.

Nevesele prognoze Stiglic bazira na činjenici da su u SAD prosečni prihodi nastavili "neumoljivi pad".

"Evropska recesija sa duplim dnom je okončana 2013. godine, ali niko se ne usuđuje da tvrdi kako je počeo definitivni oporavak", istakao je Stiglic.

Kako je naveo, "kontinuirana stagnacija Evrope dovoljno je loša sama po sebi, a uz to i dalje postoji značajan rizik od još jedne krize u nekoj članici evrozone, ako ne tokom 2014. godine, onda u skoroj budućnosti".

Razočaravajuće je, kako je dodao, i usporavanje rasta privreda u usponu, a verovatno je, po njegovoj proceni, da će taj trend biti nastavljen i tokom naredne godine.

Stiglic smatra da u ovom trenutku "ne bi bilo pametno okončati politiku niskih kamatnih stopa, iako kvantitativne olakšice (štampanje novca) tek malo doprinose dobrobiti američke ekonomije, a mogle bi da uvećaju rizike izvan američkih granica".

Kako je objasnio, štampanje dolara u SAD za posledicu je imalo i jačanje valuta mnogih zemalja u razvoju, tako da bi zaoštravanje monetarne politike u SAD, praćeno rastom kamatnih stopa, sada moglo da pokrene talas slabljenja tih valuta".

"Ono što je dobro jeste činjenica da je većina zemalja u razvoju imala velike devizne rezerve i dovoljno jake privrede da su mogle da prežive taj šok", naveo je Stiglic.