Kako protiv nezaposlenosti u EU

Veliki problem Evropske unije je nezaposlenost - podaci pokazuju da se čvrsto drži na 11 odsto. Najveća opasnost, međutim, preti im od nezaposlenosti mladih - bez posla je svaki četvrti mlađi od 25 godina. Ako za milione mladih ne bude posla, posledice su dramatične, upozoravaju stručnjaci.

Evropski lideri u Briselu pokušavaju da stvore fond iz kojeg bi članice pomagale nezaposlenima, posebno kada njihov broj nadmaši sve rekorde kao sada kod Grka i Španaca sa 28, odnosno 26 odsto. Takav fond, međutim, ne rešava nezaposlenost.

Komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren kaže da je važno ohrabriti članice da reformišu tržište rada.

"Podržavamo ih da unaprede politike aktivnog tržišta rada i službe zapošljavanja, ali osnovno je da ostvarimo snažniji ekonomski rast", rekao je Ren.

Ekonomski začarani krug, međutim, često podrazumeva da se osnova za rast stvara i smanjenjem broja zaposlenih. Dve velike evropske kompanije saopšavaju da moraju da otpuste radnike zbog boljih poslovnih rezultata.

Francuska telekomunikaciona kompanija Alkatel otpušta 10.000 radnika, nemačka tehnološka kompanija Simens 15.000. Alkatel pokušava time da uštedi milijardu evra i izvuče kompaniju iz gubitaka.

Izvršni direktor Alkatela Filip Gijmo kaže da je reč o planu koji će kompaniju pretvoriti u uporište za istraživanje i razvoj, usredsređeno isključivo na tehnologije budućnosti.

Predsednik sindikata Alkatela Erv Lasal kaže da je promena strategije zaista neophodna, jer su u velikim teškoćama.

"Gubimo 800 miliona evra svake godine i moramo da se usredsredimo na najprofitabilnije aktivnosti. To je ekonomska logika, ali cena za nas radnike je prevelika", kaže Lasal.

Otpuštanje radnika za Simens je deo plana smanjenja troškova čiji je cilj ušteda šest milijardi evra. Problemi i jedne i druge kompanije leže u slaboj konkurentnosti sa rivalima na svetskom tržištu.

Analitičar Frankfurtske berze Robert Halver kaže da globalizacija nije poštedela ni Simens.

"Svako mora da bude vitak i doteran, u ekonomskom smislu. I ovaj drastičan potez je loš za radna mesta, ali dobar za zaradu", kaže Halaver.

I MMF evropskim zemljama sa velikom nezaposlenošću savetuje da igraju na kartu konkurentnosti da bi podstakle rast, iako to zahteva smanjenje troškova, uključujući i troškove radne snage. Kad je o Srbiji reč, savetuje strukturne reforme i unapređenje poslovnog okruženja radi privlačenja investicija koje će potom stvoriti radna mesta.