Prepakivanje potrošačke korpe

Prihodi u budžetu do kraja godine biće 20 milijardi dinara manji nego što je predviđeno rebalansom budžeta. Vlada će taj manjak pokušati da nadoknati štednjom, ali ako ne uspe, moraće da radi novi rebalans budžeta, upozorava ministar finansija Lazar Krstić.

Lista proizvoda na koje se primenjuje niža stopa PDV-a, kažu u Ministarstvu, usklađuje se sa EU, i sve što bude mimo te regulative moraće da se prebaci u grupu sa većim porezom.

Nižom stopom PDV-a od osam odsto, a koja se od nove godine povećava na 10 procenata, oporezuje se promet dobara i usluga - od hleba i mleka, šećera, voća, povrća i mesa, preko žitarica, lekova, do đubriva i dnevnih novina - spisak sa 21 stavkom.

Od nove godine, sa tog spiska, hotelske usluge i IT prelaze u grupu sa višim porezom - sa osam na 20 odsto.

"Ako uzmemo primer da je cena noćenja 4.000, ako je to 12 odsto, to znači da će cena noćenja biti 4.500. Međutim, ako uzmemo da svi hoteli pružaju usluge ishrane, tu ulaze namirnice, hemikalije koje takođe prelaze na 20 to je 4.800 do 5.000 hiljada dinara", objašnjava Georgi Genov iz Poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede.

Gotovo u svim evropskim zemljama, na hotelske usluge se obračunava niži PDV, ali je zato prebacivanje kompjutera u grupu sa višim porezom u skladu sa propisima i preporukama Evropske unije, kažu stručnjaci.

Stručnjak za poreze Igor Lončarević kaže da nema mnogo prostora za proširenje liste roba i usluga koje se oporezuju po višoj stopi.

"Moglo bi da se preseli ogrevno drvo, samo je pitanje koliko bi to uticalo na standard, zatim to su, na primer, agencijske vesti. I tu je određeni deo pribora za školu, tipa plastelin, šestari, lenjiri, krede", objašnjava Lonačervić.

Prema njegovim rečima, i pored povećanja, Srbija je sa stopama od 10 i 20 odsto i dalje u grupi zemalja sa umerenim PDV-om. "Najvišu stopu u EU imaju Mađarska sa 27 odsto i Hrvatska sa 25 odsto", kaže Lončarević.

Korpa skuplja za 450 dinara

Povećanje niže stope sa osam na 10 odsto doneće poskupljenje od 450 dinara na prosečnu potrošačku korpu od 62.000, slažu se ekonomisti sa računicom ministra finansija. Kažu, unutar toga, na poskupljenje komunalnih usluga otići će 150 dinara.

Ekonomista Ivan Nikolić smatra da je za prosečenog potrošača to mnogo i verovatno će, kaže, imati negativna efekat na privredu.

Kada pogledamo koliki je to efekat na cene to je do 0,5 neće biti ugrožen cilj NBS u pogledu inflacije u ovoj godini. Može se očekivati blagi pad prometa i privredne aktivnosti po tom osnovu.

Ista je i računica guvernerke Tabaković i zato, kaže, ostaje pri proceni da će se inflacija smanjivati i da će rast cena za celu godinu biti oko pet procenata.