Krstić: Predstoji najteži deo posla

Ministar finansija Lazar Krstić rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a, da su predložene mere za spas ekonomije samo prvi korak u procesu ozdravljenja srpske privrede, ali da pravi izazov počinje početkom sprovođenja tih mera.

"Potrebna je reorganizacija javnog sektora, kako bismo utvrdili ko šta radi, koliko nam je ljudi potrebno, zašto imamo neke koji nam nisu potrebni i zašto primamo plate na više mesta", poručio je Krstić.

"Danas počinje pravi posao, postavili smo dijagnozu, izašli smo kroz konsultacije sa paketom mera koji mislim da je minimalno moguć, onoliko pravedan koliko može da bude", naveo je ministar.

Istakao je da je potrebno doneti setove zakona, koji će sve to sprovesti u delo. Kako kaže, kada podvučemo crtu, sledeće godine očekuje nas nekoliko pozitivnih stvari i nekoliko efekata mera koje ćemo videti.

"Smanjenje fiskalnog deficita, a pod ruku s tim ide poboljšanje naše privede, naročito u privatnom sektoru", kaže Krstić.

Ministar finansija je istakao da je potrebno doneti zakon o radu, i uprostiti procedure za građevinske dozvole. Ističe da bi trebalo ukloniti prepreke koje se pojavljuju u poslovanju, jer ćemo uz te mere postići rast zapošljavanja i povećanje profita.

Kada je reč o smanjenju plata u javnom sektoru, Krstić je rekao da je Vlada vodila računa o tome da mere budu pravedne. 

"Saveti od MMF-a bili su linearno smanjenje plata i penzija. Mi smo mislili da je pravo rešenje da se ide progresivno, uzimajuću u obzir da javni sektor ima plate veće nego privatni", rekao je Krstić.

Prema Krstićevim rečima, predloženim merama biće pogođeno između 180.000 i 200.000 ljudi i to se odnosi na ceo javni sektor, što znači na sve one koji platu primaju iz budžeta.

Briga o najugroženijim građanima

Govoreći o povećanju PDV-a sa osam na 10 odsto, Krstić je rekao da je Vlada vodila računa o najugroženijim građanima.

"Vodili smo računa o padu standarda. To nije mera koja se lako povlači, naročito u situaciji u kakvoj se nalazi naša zemlja, sa ekonomijom koja se oslanja uglavnom na izvoz", smatra Krstić.

"Ali morali smo da je donesemo, da smo ranije radili na nekim stvarima iz tog domena koje bi nam omogućile da imamo poreske prihode, možda ne bismo morali", kaže Krstić.

Govoreći o efektima te mere, Krstić je naveo primer penzionera. Rekao je da prosečna potrošačka korpa za penzionere iznosi oko 20.000 dinara, a prosečna penzija je 23.000.

"Povećanje korpe za njih će biti oko 150 dinara, i to je minimum na koji smo morali da idemo", rekao je Krstić.

Primeri iz drugih zemlja Evrope pokazuju da se u maloprodajnim cenama neće videti efekat povećanja PDV-a, jer će deo toga maloprodaja apsorbovati kroz profitne marže, kaže ministar.

Krstić je rekao da je bio iznenađen brojem zaposlenih u javnom sektoru, navodeći da se oko 660.000 građana vode kao korisnici budžeta, to jest za petinu više nego što je pretpostavljao.

Najavio je da će ove mere biti dosledno sprovedene, kao i da ova vlada shvata šta mora da se uradi.

"Mi smo mogli da žmurimo još godinu dana i da idemo putem istim kao u poslednjih pet godina. Ova vlada je to odlučila najpre pozivom vanstranačkih ličnosti, ali i činjenicom da je spremna da preduzme ove mere", naglasio je ministar.