Dobar izvoz hemijske industrije

U prvih sedam meseci ove godine domaća hemijska industrija izvezla je robu vrednu milijardu evra i smanjila deficit za 10 odsto. Najviše izvozimo lekove, auto-gume, podne prostirke i mineralno đubrivo, i to u Evropsku uniju i zemlje članice Cefta sporazuma.

Mogućnosti ima i za razvoj nekih grana koje imaju tržište, zaštitine znakove i tradiciju, ali u njih dugo nije ulagano.

Nada radi u proizvodnji u zemunskoj fabrici kozmetičkih proizvoda 24 godine. Posle privatizacije 2009. godine, kaže, došlo je do velikih promena.

"Mašine su nove, lakši je rad i sve ostalo što koristimo, kao što je menza, garderobe i ostalo. Naprosto, učinjeno nam je koliko-toliko pristojno da možemo da radimo", kaže Nada Mitrić, radnica "Dalija".

Novi vlasnici uložili su 15 miliona evra u zgradu, mašine i istraživački centar. Proizvodnja je većinom automatska, tako da radnici uglavnom rade na sortiranju i pakovanju.

Više od 13,5 miliona proizvoda, sopstvenih i raznih robnih marki, godišnji je rezultat 160 zaposlenih u dve smene. Oko 20 odsto robe izvoze uglavnom u zemlje regiona, a sledeće godine planiraju plasman u Libiju,Tunis i Alžir.

"Analizama tržišta koje smo radili, došli smo do zaključka da možemo povećati plasman naših prozvoda za 50 odsto, tako što ćemo povećati naše kapacitete u proizvodnji, a samim tim i broj radnika koje ćemo zaposliti da rade na tim proizvodima", kaže Ana Žunić, direktrorka marketinga "Dalije".

Ipak, nije tako u svim granama hemijske industrije. Stručnjaci kažu da se u Srbiji više ne proizvodi ravno staklo, kao ni hlor, iako imamo mogućnosti da pokrenemo proizvodnju koja bi pokrila domaće potrebe. Najprofitabilnije grane beleže rast.

"Primer je farmaceutska industrija gde imamo rast, godišnji rast od 10 odsto, kod proizvodnje mineralnih đubriva takođe imamo rast, jer je Azotara počela da radi, a i još nekoliko kapaciteta koji se osposobljavaju u Srbiji, zatim imamo dobar rast gumarske proizvodnje", kaže Vekoslav Šošević, Privredna komora Srbije.

Najveći problem proizvođača u hemijskoj industriji jeste nelikvidnost, jer skupe inostrane sirovine plaćaju unapred.

Posao otežavaju skupi krediti i duga naplata potraživanja. Naredne godine stručnjaci očekuju ulaganja od 100 do 150 miliona evra u domaću hemijsku industriju kroz privatizaciju i strateško partnerstvo sa stranim investitorima.