Zaduživanje, iz minusa u minus

Na novi dug kod banaka već dugo se u Srbiji retko ko odlučuje. Međutim, poslednjih meseci građani su bili smeliji i za razliku od privrede povećali ukupan iznos kredita za 1,3 odsto, na 610 milijardi dinara. Reč je o sezonskom povećanju zaduženosti, objašnjavaju bankari koji očekuju dalji rast zaduživanja zbog troškova za školu, zimnicu, ogrev.

Uz poskupljenja i slabljenje dinara sve je više onih koji teško mogu da izdrže od prvog do prvog sa prosečno zarađene 44 hiljade dinara. Rešenje kojem se sve više pribegava su gotovinski krediti, kreditne kartice i dozvoljeni minusi.

Građani kažu da se snalaze, da koriste dozvoljene minuse, gotovinske kredite.

Kamata na dozvoljeni minus je oko 35 odsto, a ako se granica prekorači, i dvostruko viša. U toj zoni na kraju jula bili su vlasnici 290 hiljada tekućih računa.

"Porast docnje je rezultat finansijske nediscipline, građani su uplaćivali letovanje ne računajući da će doći septembar i udar na njihov budžet", kaže Dušan Uzelac sa sajta Kamatica.

Prema njegim rečima, najbitnije je ne zadužiti se, ali je to poslednja istanca - onda se treba pametno zadužiti i to tretirati kao pomoć a ne kao prihod koji ne mora da se vrati, jer mora.

Odmah iza minusa, po ceni i popularnosti su gotovinski krediti sa prosečnom kamatom od 20 odsto.

"Od gotovinskih kredita građanin može imati jeftiniji auto-kredit kojim se može kupiti samo automobil, a ne može platiti porez, dug za legalizaciju. Gotovinski kredit je za multifunkiconalno završavanje najjeftinija varijanta", kaže Miroslav Rebić iz Sosijete ženeral banke.

Prema njegovim rečima, dozvoljeni minus je skup, ali jednostavan, i građani su se navikli na njega.

Upućeni kažu, a bankari računaju da će se i ubuduće građani dodatno zaduživati kroz tekuće račune i minuse jer, posle troškova za školu, sledi priprema zimnice, ogreva.

"Kada počne da raste kreditna aktivnost to će značiti da se zemlja oporavlja, ali ovo s građanima nije dobro jer oni ulaze u dugove i plaćaju kamate", kaže ekonomista Goran Nikolić.

Prema njegovim rečima, građani se zadužuju zato što imaju nisku kupovnu moć, zato što im je u poslednjih godinu dana za pet do šest odsto pala realna kupovna moć.