Plastenici, budućnost malih poseda

U evropske tokove treba uključiti i srpsko selo. To bi značilo i ukrupnjavanje poseda, jer su naše male parcele neisplative. Ali i tu ima mesta za zaradu. Zasnivanje određenih vrsta proizvodnje, na njima, prema analizama Privredne komore Srbije, mogu da uposle 250 hiljada novih farmera, voćara i vinogradara.

Vladimir Bajčić iz Bačinca kod Smederevske Palanke odlučio je da se bavi proizvodnjom paradajza i paprike u plastenicima. Ove godine će na četvrt hektara ubrati preko 50 tona paradajza. Vladimir i njegova supruga Sonja, vratili su se u svoje selo posle studija u Beogradu, uložili u jedan plastenik, a za iduću godinu planiraju podizanje još jednog.

"Imamo 3,5 hektara obradive zemlje, što je relativno mala površina za neku ozbiljnu ratarsku proizvodnju. Mi smo se odlučili da to intenziviramo i da se bavimo povrtarstvom, jer to može veoma uspešno da se radi na maloj površini", kaže Vladimir Bajčić.

Zoran Šabić je na svoja dva plodna banatska hektara zasnovao proizvodnju jagoda. Njegova porodica ubere od početka maja preko 30 tona slatkog crvenog ploda. Šabić kaže da dvočlana i tročlana porodica može dobro da živi uz savet stručnjaka.

U Privrednoj komori Srbije ističu da je budućnost naših manjih poljoprivrednih gazdinstava u organskoj proizvodnji voća i povrća, uslužnom tovu junadi, gajenju traženog lekovitog bilja.

"Sve su to proizvodnje koje mogu biti profitabilne, ekonomične i da zaposle po nekoj našoj proceni u PKS, na kratak rok oko 250.000 ljudi, tako bi se rešili i one krilatice, u selu ima posla nema ko da radi, u gradu nema posla a ima previše radne snage", kaže Vojislav Stanković iz PKS.

Statistika pokazuje da je prosečna veličina gazdinstva u Srbiji samo tri, a u EU preko 50 hektara. Naši agrarni stručnjaci procenjuju da mali posedi ne moraju biti ograničavajući faktor profitabilnoj proizvodnji. Sa više ulaganja i uz obezbeđenog kupca i ovakvi posedi mogu da ozive sela, dodatno uposle ljude i donesu dobar profit kao glavni cilj.