Fiskalni savet predlaže solidarni porez

Rebalans budžeta je iznuđen ali je dobro što je napravljen na polovini godine jer još ima vremena da se, uz uštede, popravi stanje srpskih finansija, kažu u Fisklanom savetu. Međutim procenjuju da ni izmenjen budžetski plan neće moći da se ostvari i da će deficit umesto planiranih 178 milijardi dinara biti oko 200 milijardi. Naredne godine kažu moraju se početi najavljene reforme ali ni to neće biti dovoljno, pa savetuju uvođene poreza na veće plate i penzije. 

Kontrola rasta plata i penzija u narednoj godini je dobra mera, ali neće biti dovoljna za potrebno smanjenje budžetskog deficita, pa bi jedno od rešenja moglo da bude uvođenje privremenog solidarnog poreza na plate u javnom sektoru i penzije iznad proseka, ocenili su predstavnici Fiskalnog saveta. 

To telo predložilo je uvođenje poreza od 10 odsto, koji bi se obračunavao na iznos penzija preko 25.000 dinara i na plate u javnom sektoru preko 40.000 dinara.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je na konferenciji za novinare da bi se oporezovao samo iznos primanja iznad tog iznosa, tako da zaposleni sa platom od 40.000 ne bi imao umanjenje plate, onom sa 50.000 dinara plata bi bila manja za 1.000 dinara, a plata od 200.000 za 16.000 dinara.

On je precizirao da bi se solidarni porez odnosio na sve zaposlene u javnom sektoru, uključujući i javna preduzeća, kao i nezavisne državne institucije poput Fiskalnog saveta, Narodne banke Srbije, Državne revizorske institucije.

Uvođenje privremenog solidarnog poreza u 2014. godini moglo bi da obezbedi oko 0,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je više od polovine neophodnih ušteda u 2014. godini, rekao je Petrović.

Petrović je napomenuo da kontrolisani rast plata i penzija u narednoj godini od 0,5 odsto u aprilu i 1,5 odsto u oktobru, iako dobra mera, obezbeđuje uštede od jedan odsto BDP-a, ali će izdvajanja za kamate da porastu za oko 0,4 odsto BDP-a i "poješće" gotovo polovinu ušteda.

Zbog toga je procenjeno da nedostaje još najmanje jedan odsto BDP-a, odnosno oko 350 miliona evra, ušteda u 2014. godini za održivost javnih finansija, pa je uvođenje solidarnog poreza jedno od mogućih rešenja, uz bolju naplatu poreza koja bi mogla da donese dodatnih 0,2 odsto BDP-a, naveo je Petrović.

On je istakao da bi solidarni porez trebalo da bude privremena mera samo za 2014. godinu, ali nije isključio mogućnost da bi bilo potrebno da se produži i u narednoj godini.

Predsednik Fiskalnog saveta ocenio je da je dobro što se pregovara sa Svetskom bankom, jer je to direktno povezano sa restrukturiranjem preduzeća koje državu koštaju 700 do milijardu evra godišnje.

"Svetska banka je dala tu tehničku pomoć, a ako bi došla i sa sredstvima za budžet da se taj program restrukturiranja i ostvari, mislim da bi to bila odlična stvar", rekao je Petrović.

Što pre reforma penzijskog sistema

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov naglasio je da su plate u javnom sektoru 25 odsto veće nego u privatnom i da uz to postoji sigurnost radnog mesta, tako da se uvođenje solidarnog poreza čini kao najpravičnija mera.

"Reforma penzijskog sistema nije uključena u program štednje Vlade Srbije i to je jedan od najvećih nedostataka tog programa, jer je Srbija po izdvajanju za penzije među negativnim evropskim rekorderima", rekao je Altiparmakov.

On kaže da je učešće penzija u BDP-u za 3,5 procentnih poena više od proseka uporedivih zemlja Istočne Evrope.

Altiparmakov je rekao da će, po studiji čiju je izradu koordinirao Fiskalni savet, učešće starijih od 65 godina u stanovništvu Srbije 2020. godine iznosti 21 procenat, a 2050. godine čak 30 odsto.

Podsetio je da se učešće starijih od 65 godina u stanovništvu Srbije od 1950. do danas povećalo sa šest na 17 procenata.  

Fiskalni savet je, kako je objasnio, koordinirao izradu studije o demografskim kretanjima u Srbiji u narednih pola veka, na osnovu podataka iz poslednjeg popisa. Cilj tog posla je izrada kvalitetnih i kredibilnih dugoročnih ekonomskih projekcija, u skladu sa standardima EU.