MMF priznao greške u merama za Grčku

Međunarodni monetarni fond priznao je danas da je pri pružanju pomoći Grčkoj napravio "primetne propuste" - potcenio je koliko će mere štednje koje je Fond tražio pogoditi već posustalu privredu te zemlje.

MMF je ovo neuobičajeno otvoreno priznanje dao u izveštaju o tome kako je delovao u vezi s grčkom dužničkom krizom, koja je pokrenula finansijske poremećaje širom evrozone.

Grčka privreda se poslednje tri godine održava uz pomoć zajmova iz Evrope i MMF-a, u zamenu za oštre mere štednje koje su pogoršale recesiju, sada u šestoj godini. Grčka je do sada primila oko 200 milijardi evra u zajmovima iz odobrenog programa pomoći koji ukupno iznosi 240 milijardi evra.

Mere su smanjile budžetski deficit, ali su pogurale Grčku u mnogo dublju recesiju nego što su pre tri godine predvideli MMF i njegovi partneri u Evropskoj uniji, a nezaposlenost je porasla na iznad 27 posto.

U izveštaju se navodi da su MMF i njegovi partneri koji su dali paket pomoći, znatno potcenili koliko će mere štednje, kao što su smanjenja rashoda i povećanje poreza, uticati na privredu. Fond je međutim naveo da nije mogao da uspori ritam po kojem je trebalo stezati kaiš.

Kao još jednu svoju grešku Fond je naveo to što Grčka nije ispunila tri od četiri glavna kriterijuma da bi se uopšte kvalifikovala za pomoć. Po jednom od kriterijuma - održivost duga, MMF je više puta tvrdio da grčka vlada treba da bude u stanju da u potpunosti otplati dug na vreme. Međutim, kako se navodi u se izveštaju, to je veoma neizvesno.

MMF je saopštio da je bilo i primetnih uspeha u programu pomoći. Grčka je ostala u evrozoni, a prelivanje krize iz te zemlje u globalnu privredu je bilo "relativno zadržano".

"Međutim, bilo je primetnih propusta", navodi se u izveštaju. Neki od propusta su pripisani i Grčkoj za koju je MMF naveo da je sporo sprovodila strukturne reforme privrede kao što su privatizacija i poboljšanje ubiranja poreza.

U dokumentu se navodi i da su Fond i njegovi partneri bili isuviše optimistično procenili postojanje političkih uslova za sprovođenje takvih reformi.

U Atini je glavna opoziciona partija, levičarska Siriza saopštila da koaliciona vlada kojom upravljaju konzervativci treba da posle priznanja MMF zatraži brzu promenu kursa. Siriza smatra da Grčka treba da odmah odustane od oštre politike štednje koja je zemlju dovela na rub humanitarne krize, i da treba "zaustaviti dogmatsko insistiranje na sprovođenje takve politike".