Ekonomske posledice ulaska Hrvatske u EU

Za nešto više od mesec dana Hrvatska postaje 28. članica Evropske unije. Politički to, je, kažu stručnjaci, važno za region jer ohrabruje druge, kada je reč o otvorenosti Unije za nove članice. U ekonomiji je ključno to što Hrvatska izlazi iz Cefta sporazuma o povlašćenim uslovima trgovine na Balkanu.

"Ako se nastavi demokratizacija i evropeizacija u regionu onda je sadašnja granica tu privremeno da se ne podigne kineski ili berlinski zid već da se ceo region u jednom trenutku nađe u situaciji bez granica u kakvoj je šengenska u Evropi, ja mislim da će to biti povratak u neku vrstu normalnosti", kaže Dejan Jović sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu.

Najviše koristi od ulaska u Uniju ima naravno Hrvatska - do 2020. sleduje joj 11,5 milijardi evra. Međutim čeka je i bescarinski uvoz evropske robe, standardi Unije i izlazak iz regionalnog Cefta sporazuma.

Ekonomista Vladimir Gligorov smatra da je to veći minus za Hrvatsku nego za druge zemlje, jer će imati veće carine nego pre ulaska u EU.

"Što se tiče situacije na srpskom tržištu, izvoz iz Hrvatske će poskupeti. Računice govore da će se prosečne carine povećati gotovo tri puta", kaže Jadranka Zenić Zeljković iz Ministarstva trgovine Srbije.

Prema njenim rečima, Srbija bi mogla da pokuša, na određenim tržištima gde je Hrvatska bila prisutna a gde će njeni proizvodi poskupeti, da plasira svoje proizvode.

Da bi sačuvale tržite regiona i izbegle carinu mnoge hrvatske kompanije najavljuju preseljenje ili širenje proizvodnje pre svega u Bosnu i Hercegovinu koja im je najvažniji uvoznik.