Rano povrće, neiskorišćena šansa

Povrtarstvo u Srbiji još nije dovoljno razvijeno, iako se na proizvodnji ranog povrća može dobro zaraditi. Ulaganja u savremene plastenike su velika, ali se uloženo brzo vraća. I mogućnosti plasmana ranog povrća su velike, ali nedovoljno iskorišćene, dok trgovci na uvoz ranog povrća troše oko 100 miliona evra.

Na otvorenom prostoru poljoprivrednici gaje povrće na oko 150.000 hektara. Međutim, uzgajanje u zaštićenom prostoru zauzima samo nešto više od 2.000 hektara.

Ljubiša Škodrić koji u svom domaćinstvu u Velikom Selu proizvodi rani paradajz, salatu i papriku, kaže da su mu godišnja ulaganja za seme, đubrivo i repromaterijal oko 20.000 evra.

"Nadam se da ću na kraju godine ostvariti čistu zaradu od oko 20.000 evra", kaže Škodrić.

I Jovan Pavlović iz Mladenovca počeo je pre dve godine da se bavi baštovanstvom. Podigao je plastenik na dedovini u Velikoj Krsni, uložio novac dobijen iz programa Zeleni prsten i od kredita banke.

"Napravio sam plastenik od 2.000 kvadrata, savremen objekat visine sedam metara sa meteorološkom stanicom, automatskim krovnim provetravanjem i proizvodnja je moguća tokom cele godine, a radimo i na uvođenju grejanja", objašnjava Pavlović.

Za porodično domaćinstvo koje bi želelo da se bavi savremenom proizvodnjom povrća tokom cele godine za plastenik na četrdeset ari potrebno je uložiti 80.000 evra.

Ali ako se radi kako treba, stručnjaci tvrde da je već prve godine, iz takvog plastenika, moguća zarada i do 50.000 evra.

Međutim, da bi se povećao broj ranih proizvođača povrća u zaštićenom prostoru neophodna je pomoć države, ali i obaveštenost samih baštovana.

Nebojša Momirović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da je to moguće kroz pilot projekte i obuku mladih proizvođača koji su rešeni da se povrtarskom proizvodnjom razvija visoka tehnologija i da se bude konkurentan na evropskom tržištu.

Iako od izvoza svežeg i prerađenog povrća godišnje dobijemo oko 50 miliona evra, Vesna Paraušić sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da proizvođači uglavnom nastupaju samostalno i da je jako mali broj udruženja koja efikasno rade.

"U Evropi su ta udruženja veoma razvijena i u zemljama gde su razvijena ostvaruju se visoki izvozni rezultati", kaže Paraušić.

Tako se na primer u Holandiji pod plastenicima i staklenicima, na 5.000 hektara, proizvodi povrće u vrednosti oko dve i po milijarde evra.