Rezultati popisa poljoprivrede

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović, predstavljajući rezultate najnovijeg poljoprivrednog popisa, kaže da prosečno poljoprivredno srpsko domaćinstvo raspolaže sa 4,5 hektara zemlje, poseduje jednu kravu, tri ovce, četiri svinje, 27 komada živine, jednu košnicu i jedan traktor.

Gostujući na Dnevniku RTS-a, Vukmirović je istakao da su brojke više nego što se očekivalo.

"Baš zbog toga svakih 10 godina se radi poljoprivredni popis i on je obavezan za sve članice i zemlje kandidate EU, kako bi se dobili relevantni podaci koji su uporedivi", naveo je Vukmirović.

Ipak, kako kaže, u Srbiji ima oko 630.000 poljoprivrednih domaćinstava i taj broj pokazuje da su ona dosta sitna, odnosno da većinu njih čine porodična gazdinstva.

Od popisa, kako kaže, će biti velike koristi.

"Poznato je da poljoprivreda generiše oko 10 odsto BDP-a, a ako se tome dodaju sve povezane aktivnosti onda se dolazi do cifre od 20 odsto ukupnog BDP-a. Ako uzmemo u obzir da 20 odsto stanovništva radi u poljoprivrednom sektoru i da nam je izvoz pšenice prošle godine doneo najviše novca shvatićemo da bez pravih podataka ne može da se izvrši planiranje", ističe Vukmirović.

Prema njegovim rečima, videće se sa koliko se zemljišta raspolaže, na kolikoj površini se ništa ne proizvodi, a videće se i rezultati uslova za proizvodnju, odnosno o navodnjavanju i primeni tehnologije.

Kako ističe Vukmirović, novac iz predpristupnih fondova EU je pomoć koja će direktno stići kad Srbija stekne uslove da uđe u Uniju, ali će buduće subvencije, premije i kvote biti određivane na osnovu podataka iz popisa.

Tokom popisa dolazilo je do pasivnog otpora, i nisu svi poljoprivrednici hteli da u njemu učestvuju, a bilo je problema i sa zakupcima.

"Dobrom kampanjom, teškim radom na terenu i velikom pomoći lokalnih samouprava uspeli smo da prevaziđemo taj problem", objašnjava Vukmirović.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku kaže da je bilo malo onih koji se nisu odazvali popisu.

"Pokušaćemo u narednom periodu da dođemo do podataka o zemljištu i proizvodnji, a nažalost moraćemo i da tužimo te građane", navodi Vukmirović.

Prema njegovim rečima, svi podaci koji prikupljeni su potpuno zaštićeni i neće moći da se koriste za druge namene, pošto će nakon njihove obrade biti uništeni identifikatori.