Uskoro unakrsna provera imovine

Svi vlasnici imovine vrednije od 35 miliona dinara dužni su da podnesu prijavu Poreskoj upravi. Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić pozvao je imućnije građane da prijave imovinu do kraja marta. Tada će Poreska uprava početi davno planiranu, a nikad realizovanu, unakrsnu proveru imovine i prihoda.

"Nisu ovde prioritetni granični slučajevi nego slučajevi sa većim iznosima imovine. To će biti prioritet, ako neko ima 340 ili 350 hiljada evra neće biti kažnjavanja. Problem je ako neko ima imovinu vrednu desetine miliona evra, a to ne prijavi", naglašava Dinkić.

Ko sam prijavi da je u proteklih pet godina stekao više nego što je zvanično zaradio, na razliku će platiti 20 odsto poreza i država ga neće dirati. Ko ne prijavi, biće uz stečajne upravnike prvi na meti poreske provere.

Specijalni savetnik za poreze Milica Bisić upozorava da će ljudi koji se ne prijave osim kazne za prekršaj što se nisu prijavili, dovesti sebe u situaciju da se ispituje da li je bilo reči o poreskoj utaji, što je znatno ozbiljnije delo.

Država ima mehanizme da utvrdi koliko je ko zaradio ili poseduje i van granica Srbije. Ipak, pomoć očekuju i od sugrađana, takozvanih uzbunjivača koji će uskoro biti regulisani i zakonom.

"Imaćemo uzbunjivače i u ovom slučaju očekujemo da ćemo saznati te podatke od građana koji vide u svom komšiluku ljude koji su bogati, a koji ne rade. Očekujemo da ćemo od njih dobijati najviše podataka", ističe ministar Dinkić.

Od 2003. godine bilo je više pokušaja i najava unakrsne provere imovine, ali upućeni podsećaju da ništa nije urađeno. Za novu Uredbu kažu da je neodređena i da se ne zna koji su sledeći koraci.

"Mislim da je tih 20 odsto plaćanja poreza na imovinu za koju ne možete da pokažete kako ste je kupili pogrešan put, da je to način kojim omogućavate pranja novca i legalizaciju mita proisteklog iz korupcije. Mnogo je bolje da se kroz krivično delo neosnovanog bogaćenja ide ka oduzimanju sve imovine za koju ne možete da pokažete zakonite prihode iz kojih ste ih nabavili", ističe ekonomista Saša Radulović.

Kada je u Sloveniji počela unakrsna provera imovine, Poresku upravu vodio je novi direktor srpskih poreznika. On kaže da je bilo grešaka. Pre svega, porez na razliku bio je previsok, čak 41 odsto.

"U Sloveniji je problem bio i što se ne priznaje novac iz prošlosti. Sve se stavi u te dve tri godine koje se proveravaju, i onda puno ljudi ode u lični stečaj koji u Sloveniji postoji i ne plaćaju ništa, i država ne dobije ništa", naglašava v.d. direktora Poreske uprave Ivan Simić.

Predmet unakrsne provere je imovina i prihod u proteklih pet godina, pa ko je utaju napravio ranije, neće odgovarati, jer je prekršaj zastareo.