"Topljenje" firmi na berzi

Pre pet godina, najunosniji vid štednje bila je kupovina akcija najboljih preduzeća na berzi. Indeks je tada dostigao neslućene visine i mnogi građani su se zaduživali u bankama da bi kupovali akcije, čiji je prinos na dividende bio mnogo veći od kamata na dug. Vrednost kompanija koje su se kotirale bila je oko 15 milijardi evra da bi ona sada pala na tek trećinu tadašnje vrednosti. Radio-televizija Srbije istraživala je gde se, u međuvremenu, istopilo 10 milijardi evra.

Kriza u svetu i regionu, loša privatizacija i odliv kapitala stranih investitora gotovo su istopili tržište kapitala u Srbiji. Smanjene su i cene akcija firmi i promet. Mnoge firme koje su privatizovane otišle su u stečaj, pa je berza postala ogledalo naše privrede. Ove godine promet će biti 200 miliona evra, a indeks rasta šest puta manji nego u maju 2007. godine.

"Posle procesa privatizacije, koji je bio manje-više završen, očekivao se pravi razvoj pravog berzanskog tržišta. Znači da reorganizovane kompanije vlasnički dođu do tog berzanskog tržišta, emituju hartije od vrednosti, po tom osnovu prikupe kapital za svoj investicioni razvoj. To je izostalo kao posledice nedovoljnog interesovanja i inventivnosti vlasnika tih kompanija", objašnjava Branislav Jorgić iz firme "Jorgić broker".

Dobra prošlost se ne može lako vratiti, ali akcije poput NIS-ovih koje su porasle za 220 dinara, Komercijalne banke, "Metalca" i "Energoprojekta" i još nekoliko kompanija sa takozvane liste najkvalitetnijih, kao i korporativnih obveznica, bude nadu u oporavak berze na zdravijim osnovama.

"Dve velike banke uradile su primarnu emisiju obveznica, uključile su se na Beogradsku berzu, s tim što je Erste banka i premirano trgovanje obavila na Beogradskoj berzi. To su sad instrumenti duga kojima čijim uključenjem na Beogradsku berzu se malo poboljšava ta ponuda same Beogradske berze", kaže direktor Beogradske berze Gordana Dostanić.

Ono što na berzi očekuju to je početna ponuda novih zatvorenih akcionarskih društava u otvorena, a takvih firmi ima i u Srbiji. Njihovo pojavljivanje sigurno bi bilo mamac za investicije jer devizna štednja za sada jeste najsigurnija opcija, ali je prinos tek oko 4,5 odsto, za razliku od akcija čija je vrednost rasla i do 20 odsto dnevno.