Banka za rizične kredite?

Od početka krize, broj rizičnih kredita porastao je tri puta. Svaki deseti građanin koji se zadužio, kasni sa vraćanjem pozajmice. U privredi, situacija je još alarmantnija - svako četvrto preduzeće ima problem sa otplatom duga.

Zbog toga će Narodna banka Srbije uskoro predstaviti konkretna rešenja za nenaplative kredite. Kao opcija se pominje i osnivanje posebne banke za rizične kredite. Slična rešenja postoje u Španiji, Hrvatskoj i Sloveniji.

Probleme vraćanja kredita u privredi nemaju samo oni koji se nisu zadužili, a takvih je malo.

"Definitno bi otpisivanje kamata bilo jedino što bi zaista pomoglo preduzećima. Sve ostalo što bi značilo produžavanje vremena isplate obaveza, a obaveze su tu i teško se pokrivaju iz realnog poslovanja, u stvari su samo produžetak jedne vrste agonije i uterivanje privrede iz jednih kredita u druge", kaže Dijana Gligorijević iz kompanije "Telegrup".

Za bankare otpis kamata za sada nije opcija.

"Onda bi i oni koji su za sada uredne platiše rekli -  pa, čekajte, onda ćemo i mi prestati da plaćamo obaveze, pa će nam ostati kamate. Dakle, nije jednostavno to rešenje i problem je u potpunosti eskalirao kada je krenula velika ekonomska kriza. Mi imamo trostruko povećanje docnje i kod građana i kod privrede", kaže sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić.

Narodna banka najavila je osnivanje posebne banke za nenaplative kredite, a Dugalić smatra da bi to bilo rasterećenje za bilanse banaka.

"Pitanje je kako bi to na kraju uticalo na finansijske rezultate, a verovatno bi to najviše pogodovalo onima koji nisu u mogućnosti da plaćaju svoje obaveze", smatra Dugalić.

Međutim, ni banke ne mogu da budu zdrave ako je privreda bolesna.

"Srbija je među rekorderima po nenaplativim potraživanjima. Neke druge zemlje su primenile određena rešenja, u smislu prebacivanja te grupe potraživanja na posebno telo. Srbija malo kasni i moguće je da je pravo vreme da se sada priđe tom rešenju", smatra Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta.

Iz privrede poručuju da bi takva banka pomogla, ali da već sada po zakonu može da se uradi takozvano finansijsko restrukturiranje.

"Ne možete pomoći privrednom subjektu ako mu samo reprogramirate kredit. Njemu treba intenziviranje poslovne aktivnosti da bi on i ubuduće taj kredit mogao da vraća", ističe smatra potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić.

Sto hiljada građana kasni sa otplatom kredita. Da je situacija alarmantna, pokazali su prošlog meseca kada su se, prvi put od početka krize, više razdužili nego zadužili. Jedina pozajmica kojoj ostaju verni je - keš kredit, koji je među najskupljima.