Plići džep, a manja dugovanja

Uprkos nižem standardu, Istočni Evropljani bolje su platiše od onih u Zapadnoj Evropi, pokazuje istraživanje nemačke "Eos" grupe. Ove godine, procenat izmirenih obaveza građana i kompanija u Istočnoj Evropi porastao je za 12 odsto, dok je u zapadnoevropskim zemljama manji za tri odsto.

Građani Rumunije najredovnije izmiruju obaveze, naplata je čak 92 odsto. Oni su na drugo mesto potisnuli Ruse, ali i bogate Evropljane: Nemce, Britance, Belgijance i druge.

Kod preduzeća je obrnuto - ruske kompanije su na prvom mestu, a rumunske na drugom.

Grci su i dalje na začelju, ali su ipak napravili značajan pomak: skoro 70 odsto građana sada izmiruje račune na vreme, što je oko 27 odsto više nego u 2011. godini.

Direktorka "Eos" grupe Irina Lada kaže da to govori da je teško izaći iz dužničke krize kada u nju jednom uđete, ali i da nije nemoguće.

"Pravilno upravljanje potraživanjima i zaduživati se srazmerno sa svojim mogućnostima veoma je bitno i za državu, i za kompanije, i za pojedince", kaže Irina Lada.

Za kredite i komunalije, građani Srbije u proseku duguju oko 900 evra. Samo za struju, domaćinstva i privreda duguju oko 90 milijardi dinara, a za grejanje oko 22 milijarde.

Ekonomski analitičar i urednik u nedeljniku NIN Milan Ćulibrk smatra da su dugovanja počela da se gomilaju kada je sve više ljudi počelo da ostaje bez posla.

"U poslednjih nekoliko godina smo izgubili 300-400 hiljada radnih mesta i sasvim je logično da ti ljudi kasne sa plaćanjima svojih računa", objašnjava Ćulibrk.

I oni koji rade sve češće se žale na smanjenje i kašnjenje zarada. Kod nas su najredovnije platiše penzioneri.

Građani sa kojima smo razgovarali tvrde da im je važno da izmire dugovanja, pa se zbog toga, kažu, odriču drugih stvari. Ipak, priznaju da to nije jednostavno.

Istraživanje pokazuje da se potraživanjima mora upravljati, jer je sve više dužnika koji mogu, a neće da plaćaju. Njihova dugovanja su i najveća.

"Najbitnije u ovom istraživanju jeste da je ulog eksperata u upravljanju potraživanjima jako bitan. U Zapadnoj Evropi kompanije se mnogo češće odlučuju na naplatu potraživanja preko specijalizovanih agencija", kaže direktorka "Eosa" Irina Lada.

Dok se tržište rada ne stabilizuje, stručnjaci savetuju da se ugroženim građanima pomogne kroz plaćanje u više rata, bez zatezne kamate.