Od trošadžije do Kir Janje

Svaki stanovnik Srbije zadužen je u proseku sa po 750 evra, odnosno dve prosečne plate. Najveći deo zaduženja nastao je proteklih godina, a novih zaduženja, kažu bankari, sve je manje - jer je sve manje kreditno sposobnih klijenata.

Ekonomski sistem koji se posle 2000. godine zasnivao na zaduživanju i potrošnji očigledno je prevaziđen, pa banke sada ne znaju šta sa viškom novca, posebno jer niko ne vraća pozajmice na vreme.

"U bankarskom sektoru ima dovoljno novca i izvora finansiranja. Veći problem je gde i na koji način kvalitetno da se uposli", kaže Dejan Tešić, predsednik IO AIK banke.

Već dve godine, zaduženost stanovništva je na istom nivou - oko pet milijardi evra. Međutim, sve se više kasni i u otplati rata.

"Možemo reći da je došlo do povećanja docnji i broja korisnika kredita koji su u docnji. Za sada to još nije toliko zabrinjavajuće", rekao je Đorđe Đorđević iz Vojvođanske banke.

Nenad Lučić iz Folks banke kaže da su ponovo aktuaekni subvencionisani stambeni krediti,  ali da nije zabeleženo neko veće interesovanje u odnosu na prethodni period.

Kada raste zaduživanje, raste i društveni proizvod. Na pitanje kada će biti bolje, odgovor je dala guverner Jorgovanka Tabaković.  

"U kratkom roku ne možemo očekivati znatno ubrzanje kreditne aktivnosti i značajniju redukciju problematičnih plasmana, ali će i to uslediti sa ekonomskim oporavkom koji se očekuje od naredne godine i koji treba donese kvalitetnije investicije i postavljanje finansijske situacije", rekla je Tabakovićeva.  

Srbija još traži ekonomski model koji će biti kombinacija potrošnje i investicija. Kada je reč o privredi, za sada se razmišlja o upošljavanju obavezne devizne rezerve na štedne uloge zbog kreditiranja izvoza, sa čime će uskoro biti upoznat i MMF.