Pod lupom 6.000 banaka evrozone

Na samitu evropskih lidera u Briselu doneta je odluka da od sledeće godine, Evropska centralna banka počinje kontrolu bankarskog sektora evrozone, što predstavlja prvi korak ka direktnoj pomoći Evropskog stabilizacionog fonda posrnulim bankama, koje su jedan od glavnih uzroka dužničke krize u Evropi.

Dogovor o kontroli bankarskog sektora evrozone usledio je posle usaglašavanja stavova Nemačke i Francuske.

Evropska centralna banka postepeno će uvoditi kontrolu nad svih 6.000 banaka evrozone. To bi moglo da razbije začarani krug prelivanja kriza iz bankarskog sektora na državne budžete.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej tvrdi da je za Evropu dobro da ima jedinstveni nadzorni mehanizam, koji će funkcionisati od 2013. godine.

Francuska je insistirala da se sve banke stave pod nadzor već do kraja godine, kako bi ugrožene banke što pre imale direktan pristup evropskim fondovima.

"Čim se usvoji Zakon za sprovođenje nadzora o kome smo se dogovorili, Evropska centralna banka moći će da organizuje kontrolu nad bankarskim sektorom evrozone", objašnjava predsednik Francuske Fransoa Oland.

Nervozna zbog pozajmica iz evropskih fondova, Nemačka je bila za sporije uvođenje jedinstvenog nadgledanja banaka.

"Jedinstveni bankarski nadzor nije moguć već u januaru, ali on mora da bude završen, pre nego što se isprazne fondovi za spas evrozone", ističe kancelarka Nemačke Angela Merkel.

Predlogu Berlina da se imenuje evropski komesar za nadzor nacionalnih budžeta snažno su se usprotivile Velika Britanija i Francuska, zalažući se da svakodnevna kontrola državnih finansija bude u rukama nacionalnih centralnih banaka.