Energetski pasoši za toplije domove

Od danas, zgrade i kuće u našoj zemlji dobijaće energetske pasoše bez kojih nijedan novoizgrađeni i rekonstruisani objekat neće moći da dobije upotrebnu dozvolu. Za nekoliko godina biće obavezan i za stare građevine. Njegovom primenom očekuju se značajnije uštede energije.

U energetskom pasošu za sada stoji koliko zgrada troši energije za grejanje, a kasnije će beležiti i potrošnju za hlađenje i potrošnju struje i gasa. Pasoš overavaju inženjeri sa lincencom i kompanija koju odredi Ministarstvo građevine i urbanizma. Prvi efekti biće na tržištu nekretnina, jer se objekti rangiraju u osam kategorija. Najviša je A+, a najniža G.

"Sada su se cene stanova formirale prema lokaciji – da li je to Knez Mihailova ili Dedinje. To su uglavnom bili najskuplji stanovi. Sada će se gledati da li je stan A+, bez obzira na to da li je u Borči ili na Dedinju", kaže predsednik Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac.

Uvođenjem energetskog pasoša, godišnja potrošnja energije u zgradama mora biti na nivou evropskog proseka – do 65 kilovat-sati po metru kvadratnom. To je tri puta manje nego sada. Pooštravaju se uslovi gradnje. Izolacija zidova, koja je sada pet centimetara, ubuduće ne sme da bude ispod 15.

"Recimo, ako neko radi svoju kuću, pa je ranije između rogova stavljao 10 centimetara izolacije sada će to biti minimum 20, a možda i više termičke izolacije. Znači, drastično se pojačava taj termički omotač koji deli grejani od negrejanog prostora. Naravno, i prozori kao obavezan element drastično će biti kvalitetniji", objašnjava Milica Jovanović Popović sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Proizvođači građevinskog materijala i opreme kažu da su spremni za energetski efikasnu gradnju. Od oktobra i investitori, uz tehničku dokumentaciju, moraju da podnesu i elaborat energetske efikasnosti kako bi dobili građevinsku dozvolu.

"Vodi se računa o spratnoj visini, o ruži vetrova, gde se nalaze objekti. Sve se to uzima u obzir i na taj način se projektuje i kakva će fasadna stolarija biti i kakva vrsta materijala i kakva montaža. To je osnov da bi energetska efikasnost bila ono što se traži", objašnjava Goran Rodić iz Odbora za građevinarstvo Privredne komore Srbije.

Srbija spada u najveće rasipnike energije u Evropi, a 40 odsto potroše domaćinstva. Nadležni kažu da je uvođenje energetskih pasoša prvi korak u štednji energenata, jer se zemlja obavezala da do 2018. smanji potrošnju energije za 9 odsto.