Velike rate gutaju stanove

Iako bankari i Nacionalna korporacija za garantovanje kredita tvrde da nema mesta za paniku, sve je više onih koji ne mogu da otplaćuju rate.

Svaki drugi dinar koji srpski građanin duguje bankama nastao je zaduživanjem za kupovinu stana ili adaptaciju. Najveći broj stambenih kredita - 70 hiljada, osigurava Nacionalna korporacija koja preuzima i sve veći rizik.

"Mi smo preuzeli obevezu da uredno izmirujemo bankama za samo 350 stambenih kredita. To je procenat od 0,5 odsto. Međutim uočava se trend blagog porasta kredita koji imaju problem u otplati", kaže Saša Jovanović iz Nacionalne korporacije za garantovanje stambenih kredita.

Bankari kažu da prosečan srpski klijent ne ume da raspolaže kreditom, jer se zadužuje dugoročno, na primer kreditom za letovanje koji otplaćuje godinama. Sa problemima dugoročnih stambenih kredita, savet je drugačiji.

"Pomeranje kursa evra u odnosu na dinar i švajcarca odnosno evra, pa i na dinar, uticalo je na otplatni kapacitet klijenata. Predlažemo da klijent koji ima problem u otplati koji se zadužio da potraži mogućnost reprograma kredita da bi se produžio rok otplate i smanjila rata", kaže Ivan Radojčić iz "OTP" banke.

Masovnije stambeno kreditiranje traje tek devet godina, pa se ljudi nisu preterano zadužili, Prosečna stambena pozajmica je oko 34 hiljade evra. Ipak, ako dođe do toga da građani moraju da vrate hipoteku, u Nacionalnoj korporaciji savetuju da građani ne čekaju da to uradi banka, jer će sami dobiti bolju cenu.

Jovanović smatra da je najbolje rešenje da poverilac odnosno banka ne preuzima postupak naplate iz hipoteke nego da korisnik kredita pokuša da sam proda nepokretnosti i zatvori kredit ako je to moguće.

Stručnjaci ne veruju da smo pred velikom hipotekarnom krizom poput američke, mada situacija, kažu, nije bezazlena.

"Svega je 350 hipoteka pokrenuto na 90 hiljada stambenih kredita ali činjenica da 5.000 korisnika stambnih kredita ima problem jeete alarmantno", kaže ekonomski konsultant Vladimir Krulj.

Očito da je prošlo vreme olakog zaduživanja. Banke se sve više bore za kreditno sposobne klijente, preuzimajući uz profit i rizik neizvesnog zaduživanja.