Neophodna prodaja državne imovine

Ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da će država, da bi zaustavila rast javnog duga, biti primorana da proda deo svoje imovine i od toga finansira deficit.

Dinkić je, drugog dana Menadžment foruma jugoistočne Evrope, rekao da neće biti prodata
"Elektroprivreda Srbije", ali da će se u toj oblasti ići na program javnog i državnog partnerstva.

"Imamo tačan plan. Nećemo prodavati EPS i nijednu drugu kompaniju koja ima državni monopol, kao što je, na primer, Aerodrom", rekao je Dinkić.   

Prema najavi Dinkića, biće prodate samo kompanije koje imaju konkurenciju na tržištu i ne mogu "da uhvate korak" sa savremenim tehnologijama.

Dinkić je najavio i da će se zakonom ograničiti period restrukturiranja preduzeća do 30. septembra 2014. godine, a u međuvremenu će Vlada pokušati da nađe strateške partnere za neke od tih firmi.

Dinkić je rekao da bi Vlada danas trebalo da usvoji odluku da sa kineskom Eksim bankom ugovori kredit od 850 miliona evra za izgradnju autoputa na Koridoru 11.

On je istakao da bi ugovori o gradnji trebalo da se potpišu krajem ove ili početkom sledeće godine tako da radovi počnu u narednoj godini. Dinkić navodi da bi se kreditom finansirala gradnja autoputa od Beograda do Ljiga i od Pojata do Preljine.

Dinkić objasnio da je Vlada odlučila da sarađuje sa Kinom zbog dobrog iskustva na izgradnji mosta Zemun - Borča i da će na izgradnji ova dva autoputa biti angažovano 50 odsto srpskih građevinara i isto toliko kineskih radnika. Ministar je pomenuo i da će taj kredit koji će se uzeti od Eksim banke biti najveći u mandatu ove Vlade. 

Dinkić rekao je da očekuje da će do kraja godine Železara Smederevo dobiti strateškog partnera. Vlada Srbije će, kako je najavio, sledeće nedelje početi razgovore sa jednom ruskom kompanijom o strateškom partnerstvu u Železari i tražiće da više bude investirano u proizvode višeg stepena obrade.

Štednja i investiciona potrošnja

Ministar Dinkić ističe da je za izlazak Srbije iz krize potrebna kombinacija mera štednje radi sprečavanja krize javnog duga i jačanja investicione potrošnje.

Dinkić je naveo da sama štednja neće zemlju izvući iz recesije, ali i da bi preterana lična potrošnja brzo dovela Srbiju do krize javnog duga.

Da se to ne bi desilo, neophodno je da se sadašnji budžetski deficit, koji je na neodrživom nivou, u 2013. svede na 3,5 odsto BDP-a i nastavi da opada u narednim godinama, tako da u 2015. dostigne prihvatljivi jedan odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda.

Ministar je naveo da je stanje u ekonomiji koje je zatekla nova vlada najgore moguće jer Srbija ima dvostruki deficit, budžetski i spoljnotrgovinski, visoku inflaciju, kao i pad privredne aktivnosti u ovoj godini između 0,5 i jedan odsto.

On je najavio da će se Vlada okrenuti različitim izvorima finansiranja javnog duga i da će se prodaja hartija od vrednosti na domaćem tržištu svesti na najmanju moguću meru jer je to najskuplje zaduživanje.

Dinkić je naglasio i da će zaduživanje zasnivati na dugoročnim kreditima od međunarodnih finansijskih institucija, ali i kreditima od država kao što su Rusija, Kina ili neka druge, a prodaja evroobveznica biće dopuna za to.

Strukture reforme

Dinkić je naveo da će za mesec dana javnosti predstaviti plan strukturnih, srednjoročnih reformi za poboljšanje ekonomske situacije. "U taj plan će biti uključeno sve što su predložili ekonomski stručnjaci, predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke", rekao je ministar finansija i privrede.

Prema njegovim rečima, taj plan predviđa poboljšanje investicione klime, i to kroz reforme u oblasti građevinskih dozvola, urbanizma i katastra, jer je Srbija u tim oblastima među najgorima u svetu.

Dinkić je naveo da plan predviđa i uvođenje veće fleksibilnosti na tržištu rada i mere za destimulisanje prevremenog odlaska u penziju.

Ministar finansija je kazao da je uveren da će sa objavljivanjem srednjoročnog plana padati i kamate na zaduživanje Srbije.

Kako je naveo, na sekundarnom tržištu evroobveznica već se vidi pad prinosa, precizirajući da su ti prinosi na početku godine bili 7,7 odsto, a juče 5,8 odsto. Dodao je da će taj prinos padati i zbog obaranja deficita budžeta.