Ljajić: Kontrolisana poskupljenja

Ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu Rasim Ljajić razume da građani očekuju da država nešto učini, ali, kako kaže, država može da utiče jedino na cenu lekova, zajedno sa Ministarstvom zdravlja, dok se ostale cene formiraju na tržištu, na osnovu ponude i potražnje.

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju "Oko 11"

"Nama, zapravo, nedostaje veća konkurencija, da bismo imali bolji kvalitet proizvoda i jeftinije cene", objašnjava Ljajić. 

Ljajić ističe da poskupljenja na svetskom tržištu, koja su ove jeseni zbog suše između šest i deset odsto, Srbija ne može da izbegne. Mere koje stoje na raspolaganju biće iskorišćene kako bi se sprečilo divljanje cena, nestašice i da se obezbede što pristupačnije cene za osnovne životne namirnice, poručuje Ljajić.  

Ljajić je najavio donošenje mere zabrane za izvoz šećerne repe, suncokreta i soje, da bi se na taj način stabilizovalo tržite kada je reč o jestivom ulju i šećeru.

"Intervenisaćemo iz Robnih rezervi sa merkatilnim kukuruzom, proizvođačima stočne hrane. Zauzvrat od njih ćemo tražiti da nam za tu količinu vrate u mesu kako bi opet mogli da obezbedimo stabilnost tržišta kada se radi o ponudi mesa", objasnio je Ljajić. 

Prema njegovim rečima, biće odlučeno i o razmeni merkatilne pšenice i kukuruza kako bi se povećale zalihe u rezervama, da bi opet bila moguća intervencija. 

"Krajnji efekat mera jeste obezbeđivanje osnovnih životnih namirnica, stabilnost u snadbevanju osnovnim životnim namirnicama i što pristupačnije cene za te životne namirnice", ističe ministar Ljajić. 

Da bi se sprečile nestašice osnovnih namirnica, planiran je i uvoz tih proizvoda kao i oslobađanje plaćanja carina za neke od tih proizvoda. Ta mera, kako je rekao Ljajić, još nije doneta, ali se nalazi na spisku 15 mera i biće doneta ukoliko bude potrebe.

"U Robnim rezervama ima zadovoljavajuće zalihe pšenice, oko 209.000 tona. Otkup još traje i očekujem da će se ta količina povećati. Što se tiče kukuruza to je 79.000 tona, a otkup, takođe, još traje i doneli smo odluku da otkupimo 200.000 tona merkatilnog kukuruza. Očekujemo da će ta mera uveliko uticati na smanjenje cene stočne hrane, posledično onda i na meso i mleko i druge proizvode", objašnjava Ljajić. 

Među nepopularnim merama koje je ranije najavljivao ministar navodi smanjenje marži, koja je krajnja mera, zbog koje, kako je rekao, niko nije zadovoljan i srećan kada mora na taj način da reguliše tržište. Ipak, ministar smatra da je ta mera dala rezultate i važi do kraja godine.

"Posle toga ćemo da sednemo i da razgovaramo šta ćemo posle decembra. I tu postoji nekoliko varijanti - uvesti takozvanu socijalnu korpu, koja podrazumeva da zaštitimo na taj način neke vrste osnovnih životnih namirnica, kao što smo zaštitili hleb od brašna tip 500", objašnjava Ljajić.

On navodi da je sigurno da će uredba doživeti izmenu, jer je to bila osnovna primedba svih trgovinskih lanaca, ali će ona biti na snazi do decembra, a posle toga će uslediti neke izmene. 

Pomoć najugroženijima

Ukazujući da javnost nema jasnu sliku šta tačno predstavlja socijalna karta, ministar Ljajić objašnjava da, ukoliko želimo da socijalna karta bude urađena na profesionalan način, da bude egzaktna, precizna, za to je potrebno 30 miliona evra. 

Ministar navodi da je potrebno iskoristiti postojeću bazu podataka kao početni osnov da se zaštite najugroženiji. 

"Imate brdo podataka, koje je za godinu, dve, tri potpuno promenjivo, jer ja ne moram biti istog socijalnog statusa. Sada mogu da ne radim, a za dve godine ili godinu dana da se zaposlim, da nađem dobar posao, da dobro zarađujem, da radim i prema tome moj socijalni status je promenjen", objašnjava Ljajić. 

"Mi smo u uslovima najveće krize obezbedili redovnost socijalnih davanja, ona nisu velika, mi smo skoro jedina zemlja koja je u najvećoj krizi povećala te iznose", rekao je ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije. 

Ministar navodi da to jeste kratkoročno rešenje kojim se gasi požar u uslovima krize, velikog siromaštva, ali dugoročno, proizvodnja i izvoz su jedino rešenje.

Još jedna nepopularna mera koja se planira je povećanje PDV-a sa 18 na 20 odsto, ali Ljajić smatra da je neophodno reformisati ceo poreski sistem, kako bi se na taj način ispravila neravnoteža koja postoji.

"Sistem je sada takav da uglavnom ide na oporezivanje rada i potrošnje, a manje na oporezivanje dobiti i imovine. Porez na platu zaposlenog je 12 odsto, a porez na dobit poslodavca je 10 odsto. Tu se zapravo krši princip jednakosti i ravnorpravnosti", rekao je Ljajić. 

U zakonu o trgovini postoji odredba da za objekte veće od 2.000 kvadrata saglasnost treba da da ministarstvo trgovine, rekao je Ljajić, ističući da je to odlična osnova za zloupotrebu, zbog čega će, kako je rekao, tražiti da se ta odredba ukine.  

"Odmah sam dao nalog da se rade izmene zakona o trgovini, ta odredba se ukida, ukida se centar za trgovinu koji je trebalo da preraste u neku agenciju, ukidaju se obaveze trgovaca da do februara, marta podnose svoje izveštaje ministarstvu. Sve ono što je birokratija, sve ono što je otežavanje poslovanja, sve ono što je mogućnost da pojačamo konkurenciju na tržištu, to ćemo da uradimo", naglasio je ministar Ljajić. 

Ljajić je ponovio da je svestan da se merama trenutno gase požari i da to ne rešava dugoročno probleme društva, ali napominje da je za navodnjavanje potrebno izdvojiti nekoliko milijardi evra.

"Činjenica je da je poljoprivreda šansa, činjenica je da treba da ulažemo daleko više, činjenica je da ovim merama pomažemo i privredu i privrednike kroz subvencionisane kredite od milijardu evra, činjenica je da ćemo 42 milijarde dati ministarstvu poljoprivrede, da je to već dva i po odsto budžeta za poljoprivredu, da će naredne godine biti 4 odsto, to jesu neki pomaci, možda nedovoljni, ali u svakom slučaju neki pomak će se osetiti", navodi ministar Ljajić. 

Ministar Ljajić kaže da se do sada nije pričalo o prodaji Telekoma na Vladi, niti se o tome razmišlja, jer smatra, da za to nije vreme zato što se u ovom trenutku ne može dobiti cena koju očekuju. Ljajić navodi da je Telekomu u ovom trenutku potrebna profesionalizacija menadžementa, modernizacija kako bi izdržao konkurenciju i ostvario veću dobit nego što je sada ostvaruje. 

Ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije najavljuje i spajanje dve agencije iz resora telekomunikacija, RATEL-a i RAPUS-a, tako što će agencija za poštanske usluge biti spojena u RATEL kao četvrti sektor.