Kinezi grade Koridor 11?

Kineska firma "Mostovi i putevi" uputila je zvaničnu ponudu Javnom preduzeću "Koridori Srbije" za finansiranje i izgradnju svih preostalih deonica na Koridoru 11 od Beograda do Boljara, granice sa Crnom Gorom.

Ukupna vrednost deonice duge 270 kilometara je više od dve milijarde i šest stotina milona evra, a Kinezi bi ovaj posao finansirali iz kreditnog paketa od 10 milijardi evra namenjenog istočnoevropskim zemljama.

U Koridorima kažu da je ponuda veoma ozbiljna i da bi ako se dogovore, već za godinu dana gradnja mogla da počne.

Firma "Mostovi i putevi" poznata je po tome što trenutno gradi most Borča - Zemun. Na našem tržištu prisutni su preko tri godine, a njihovi stručnjaci nisu gubili vreme.

Na osnovu naših idejnih projekata za Koridor 11, uradili su detaljnu animaciju te trase. Početnu tačku locirali su u Surčinu, a celokupnu dužinu autoputa podelili su na sedam deonica, od Beograda do Obrenovca, od Uba do Lajkovca, od Ljiga do Preljine, od Preljine do Čačka, od Čačka do Požege i od Požege do Boljara. Ukupno bi se gradilo 270 kilometara.

"Pogodnost kineske ponude predviđa da 40 odsto posla u finansijskom smislu rade domaće firme, što i nije loše s obzirom da nema posla u građevinkoj industriji", rekao je Mihajlo Mišić, direktor JP "Koridori Srbije".

Kinezi su spremni da nam daju kredit ili da put grade kao koncesionari. U slučaju koncesije azerbejdžanski kredit od 300 miliona evra za jednu deonicu biće unet kao kapital države Srbije.

Shodno tome delila bi se i naplata putarine. U Koridorima kažu da je kineski kredit jedan od najpovoljnijih na tržištu.

"Što se tiče kamate, u ponudi nema precizrane stope, ali koliko sam ja pratio taj kredit koji na velika zvona kineska vlada objavila tu kamata može da bude i do dva odsto što je najpovoljnija kamata koju smo ikada imali", rekao je Mišić.

Kako RTS saznaje, ovaj kineski predlog uskoro bi trebalo da razmatra i Vlada Srbije. Osim predloga za gradnju koridora 11, Kinezi imaju spreman idejni projekat za gradnju drumsko železničkog mosta Vinča-Pančevo.